Српски сион

Б р. п.

„ОРПСКЖ

сион.

Стр. 409

радују се, гледају и не могј , да се нагледају тога ђаволскога призора. Боже мој . Шта само не измисли у то време пијано друштво, до какве само неиристојности и ругобе не долази сваки учасник поворке те сватовске! Један је, вирш, изврнуо иа трашке и обукао на себе најнепристојнију одећу, други обукао се у женско одело, један опет јаше на коњу окренут леђима глави коњској, други унаказио себи ружним и гадним кићењем и гаром главу! Сви се труде из све снаге да надмаше један другога наказним кићењем и кривљењимн: који отпева срамнију песму, који више свију гадно говори и псује, ономе од свих је више части и славе, онога више свих и хвале. И Боже сачувај да се догоди коме-год у то време на улиди, срести се с поворком том! Никога не штеде, свакога ће дирнути, свакоме запевати најсрамотнију песму, свима се ругају. Не стиде се ни старих, ни малишана, не страше се да свршавају свој ђаволски поход норед храма Божјега, не стиде се пролазити и ружно владати и поред школе, ни поред дома свештеникова. Ах, браћо! Докле ће то трајати? И кад ћемо постати Хришћанима не по имену само, него и по побожном хришћанском животу? Кад ћемо опаметити се и престати гњевити Праведнога и Отрогога Судију — Госиода, мрским и одвратним весељем својих сватова? Реците ми сви ви, који преко мере угађате својој жељи пијанства и свадбених ругоба, реците ми: коме ви служите, коме одајете иоштовање, за кога су потребне и пријатне ваше свадбене непристојности, ругобе и обичаји? Несретни људи! Ви и не примећујете, како се благодат Божја удаљује од вас за ваше прекомерно пијанство и непристојна кривљења по улицама; ви и не видите, како ђаво помрачује ваш разум, спутава вас својим мрежама и вуче вас у бездану погибељи! Господ у другој заповеди закона Свога забрањује клањати се идолима и телесним, и духовнима — нашим страстима и грешним навикама; а ви идете по путу незнабожаца и угађате ђаволу својим прекомерним пијанством, срамотним песмама и мрском поворком пратњом. Ево ви сад стојите у храму Великога Бога и гледате на свете иконе; па реците како вам није стидно и није страшно гледати на ликове угодника Божјих после онога, кад сте пра-

вили од себе најодвратније ликове и чудовишта? С каквом сад савешћу, с каквим образом приступате к Богу истиноме и говорите Му: „Отче нлшх!.. Х л Н јех ндшх н<к8цјнк1и длждћ н<шх днссћ и цјстаки нд/их долгн нашА..." — Кад се ваша уста оскврнише срамотом и гадним речима? Заиста ви заборависте Бога истинога и својом неуздржљивошћу у пијанству и свадбеним ружним оби ■ ча.јима угодисте ђаволу. Заиста, ви унаказисте и преврнусте у себи образ Божји и јако Га прогњевисте. Па шта је? Жоже бити, ви својим нијаним и срамним иесмама и преоблачењима мислите почастити и прославити своје „младе" новобрачнике, стећи им срећу и добро? А. знајте, да својом срамном пратњом и другим непристојностима лишавате их и онога благослова на брачни живот, који добивају овде, у храму Божјем, приликом венчања. Страшно је номислити: у храму свршава се венчање, св. Црква с трудом моли се за новобрачнике и проси им у Господа благослова. мира и љубави у њиховом заједничком животу, а вама то није доста: за вас је венчање дело кан'да на другом месту; код вас и свадба не би била свадба, ако ви свете молитве и песме црквене ие допуните својим срамним иесмама и богомрском пратњом, с којом не бојите се пролазити близу овога храма, где смо се јуче молили Богу приликом венчања. Пожалите своје „младе" новобрачнике! Непотребне су им ваше богупротивне, непристојне песме и накарадна кићења! Пожалите среће својих младих! Штетна је за њих ваша нратња, лишавате их благослова Божјега својим прекомерним пијанством и кривљењима. И ви се још чудите и жалите, што ваши „млади" после брака често постају несретнима, живе рђаво, у беди, свађају се и туку једно другога, и вас — родитеље не поштују! Па и где им може бити среће, кад у њих, може бити, нема већ благослова Божјега, кад сте га ви „одгонили" од њих својом пратњом и пијанством ?.. И реците ми: кога ви хоћете да зади• више и развеселише својим ненристојним, гадним владањем и свом срамотом и ругобом ваше пратње? — Људе ли озбиљне и богобојажљиве? Но они се склањају и крсте се од вашег ђаволскога провођења, затварају уши од ваших срамних песама, старају се да не