Српски сион

ЛЈГ. 4 0,

заједно су за тело. лековита доба. Ако одузмемо силу или есенцију лекарије, онда тај лек неће моћи деловати и само ће зубе напунити. Тако унрав ако у молитви будемо говорили само речи без силе њихове, не осећајући истине шихове у срцу. не ћемо имати користи од молитве, јер истинита нлодотворна молитва мора бити д8)(0/их и истино!о. — Н. ир. ти говориш: „да сватитса и/иа теој ", а имаш ли ти праву жељу, да се име Божје свети добрим делима и твојима и других људи ? — Ти говориш: ,,дд прТидстк царствј« ткој". Да ли ти збиља желиш, да наступи царство Божје? Желиш ли бити стан духа Божјега, а не стан греха? Не желиш ли ти можда већма, даживиш у гресима? — Говориш : ,,да к!$дстх кола ткоа гакиј на нсвсси и ма зс/или", Не тражиш ли ти своје воље ире него Божје? Тако је. Говориш: „хл^ккх нашх насбфнћж даждк нал»х днсск"; а у срцу не гов >риш ли: не требам га од Тебе просити; имам га без црошње. Просиш у молитви Бога. ,,н Лставн нал<к долги наш<л, гакожс и Л1м шставл/ЛС/их должникомх нашнли"; а сам не мислиш ли: ја нијесам Бог зна какав грешник, живим но ирилици не горе од других и некам нужде да нросим опроштење грехова; или си можда на ■ кога гневан, и тако брзо слажеш у молитви Богу ?! Говориш: ,,нс кведи насх во Аск8шс» иТс, но извави насх «5 л8кавапџ и , а сам си готов без искушења на свакојаке грехе; — не живиш ли у друштву са лукавпм ипи са злом сваке врсте, кога је глава — ђаво?! Ово имај увек иред очима говорећи молитву Господњу и друге молитве; пази, да ли се слаже срце са оним, шго језикговори! Пази да не слажеш у својој молитви Гогподу! — Бог је истина, и молитва наша мора бити истина. Истина основа свега нека буде основа и молитве наше. Просиш за друге жпвота и вере и ра-' зума духовнога, — да ли искрено или можда лицемерно и само језиком просиш ? Да ли ми желиш напретка од све душе? Да ли сам напредујеш ? Паза, Владика све види својим најбистријим очима; треба знати молити Га простим срцем, духом горећим. — Гисподу, као Оцу, који јако љуби децу, угодно је, кад се ми искрено молимо за људе — децу Његову. — А да би молитва била искрена и да би обузела сву душу и била усредсређена,

морамо пазити на своје срце, бити сабрани и тежити умом и срцем к једноме Богу и одбацити од срца сваку лаж". —

Живимо ли ми онако, као што Бог заповеда? Не јуримо ли ми у свом животу, као бурна поток, све већма напред, тежећи једино за животним интересима? Жеђ за богатством, брига о добром животу, лепом оделу, тражеље угодних веза уоиће тежња за свим могућим удобностииа, све је то из дана у дан, од јутра до вечера, предмет наших мисли и жеља. И то није ни чудио ни за осуду. То је удео свих времена и народа. Како је само отпочео свет, настала је људскајагма, ноникла је злоба дана, рад и брига јавише се као нераздвојни човечји сапутници. И сваки нека јури напред, колико му силе допуштају, сваки нека тежа добрим сврхама, о којима мисли, колико има умења у себи, — то је у поретку светског кружења. Али тешко човеку, ако он у вечној журби заборави на своје нрво назначење, с којим му је Творац дао земаљски живот. Наша дужност је на земљи, да се спремимо за други живот — жавот загробни, вечни. А спремамо ли се ми, као што треба, за, тај вечни живот? Живимо ли ми онако, као што Бог заповеда? Или живимо ли ми како хоћемо, живимо без Бога, радећи оно, што се не слаже с Његовим најсветијим заиоведима? Мени говоре, а и Факта о том сведоче, да нама сваки дан овлађују мисли о земал.ским благама, те да немамо времена да мислимо о том, шта свакога од нас за гробом чека. Неирестана трка за светским благама, а затим унотреба истих не дају нам слободна часа, да се обазремо око себе, да завиримо у своју душу и да се окренемо умом и срцем на ту страну живота. Да ли смо ми створени тако да се унраво ограничавамо само на једине земаљске интересе и да о том, шта нас чека за границама земаљ ског живота, можемо и да не мислимо, шта више и да се М1е сетимо ? Да ли је то тако? Није ! Ми смо дужни да се користимо земаљским зј^ивотом као временом сиремања за вечни живот а нарочито брига о спасењу душе треба да нам је прва брига на земљи. Тако је