Српски сион

Б р . 25.

„С1ПСКИ СИОВ."

С тр . 423.

борби тела и ђавола моли се већ само устима, не доводећи до срца силе молитвених речи. Јесу ли држали фарисеји, да се они лидемерно моле? Нису; — они су се сматрали 8а праведне и у самом лицемерству! Оно им је ушло у навику, ностало је тако рећи њиховом природом и они су држали да приносе службу Богу својом молитвом. И садањи Хришћани лицемерни не држе, да се лицемерно моле и лицемерно живе! Они се моле сваки дан, може бити дуго; али се моле по навици устима, без скругаености срца, без чврсте жеље ноправити се, само да испуне заведено нравило, — — „и лшатх сл8жс8 приносити Ког8" (Јов. 16. 2); а међу тим својом молитвом навлаче на себе гнев Божји. И сви ми мање вигае грегани' смо, јер се лицемерно молимо; и за то ћемо бити строго осуђени. За то се треба свом силом чувати да не би, не опазивши ни сами, упали у лидемерство! Бог је вечно будан; за то му се треба молиги увек будним и трезним умом и срцем — „тр{зкит(сА кх /иоиитвдхх" (1. Петр. 4. 7) речено је — и гонити од себе заборављање себе и леност. Не допусти, да ти молнтва исхлапи и да од ње остану само суве речи; него нека она одише топлином духа, као топли хлеб извађен из пећи"! Код молитве држи се овога правила: боље је рећи пет речи од срца, него ли тма речи језиком. Кад приметиш, да ти је срце хладно и није вољно молити се, причекај, загреј своје срце каквом било живом преставом н. пр. о своме безакоњу, својој душевној бедц, сиротиши и слепоћи; или преставом о великим сваки час Божјим доброчинствима према теби и роду људскоме, особито нрема Хригаћанима, и онда се моли не журећи се са топлим осећајем! Ако и немага времена да очитага све молитве, није зла; од тоиле и полагане молитве имаћега несравњено више користи, него ли, да си очитао све молитве, али журно без осећаја. — Х оцј К патх слокјск оумомх глати, ншли тлш слокјсх газв,1кол1х" (1 Кор. 14. 19.) Разуме се, да би врло добро било, кад би ми могли са тужним саосећајем изрећи у молитвп и тма речи! Господ не оставља оних, који се труде због Њега и који стоје дуго пред њим ; каквом мером они мере, онаком мерп и Он, и према обиму истинитих речи њпхове молитве гааље у дугау њихову обиме

духовног видела, духовне топлине, мира и радости. — Добро је дуго и непрестано молити се; али „не кси лгкфлк>тх слокш «ги>, но ил!же длно естк; лјопи клЉтити дд клгк» стита" (Мат. 19, 11 —12). — Они, који се не могу дуго молити, боље да моле кратке молитве, али са топлотом дугае. Молећи се Богу разговарага с Њим лице у лице, беседи с Њим као са Царем очи у очи, и нека ти се у то време срце ни с чпм на страни не забавља и ничему нека се не прилеиљава; јер реци, ако почнега разговарати са царем, хоћега ли у то време занимати се ма чим на страни или каквом ситницом н. пр. гледати кроз окно на пролазнике, или разгледати ствари, које су у соби и т. д. ? Зар то не би била највећа увреда царског величанства ? А како ми пред Госиодом слично и јога много горе од тога чинимо?! По томе не жали због молитве срца; ослободи га наввка и страсти, које га као кора покривају, и подигни га Богу, да га осветли светлим разумом, јер је у њему тама, и у тој тами, глдк1 А)(же и'кстк числа". Срце нагае као да има обичај лагати у свему: и у молитви и у разговору са људима. То је горак плод и сведоџба нашега грехопадења. У молитви пред лицем самога Бога, који знаде тајне срца, човек често друго говори, а друго има на уму и у срцу, и на тај начин говори у ветар, варајући себе самога и држећи, да је таковом молитвом могуће угодити Богу. Ме1)у тим но речи Господа „д8\ол1х и исти» N010 достоигх кллнатиса " (Јов. 4. 24). Научивши се говорити истину у молитви, нећемо лагати ни у животу; искрена или истинита молитва очистивши наше срце од лажи чува га од ње и у општењу са људима у делима животним. — Како ћемо научити говорити истину у срцу на молитви ? Треба сваку реч молитве довести до срца, ставити на срце, осетити срцем њезину истину, спознати сву нужду за нас онога, за што молимо Бога у молитви; — или нужду, да Му од срца" благодаримо за Његова доброчинства, и нужду, да Га од свега срца славимо због Његових великих и иремудрих дела у створењу". Гечи молитве су као лекаријска смеса или специје, од којих свака има, своју моћ и све