Српски сион

С тр . 422.

Вр.

Свој рад у години 1899-ој обахзио је всл. саборски одбор у пет седница, које су трајале 19 дана; донесено је пак у тим седницама свега 2409 одлука. У 1900-ој било је такође пет седница са 17 дана; а донесено је 2329 одлук&. Ушло је у уруџбени записник 1898 год. — — — — — — — 8889 ком. поднесака 1899 „ — — — — — — . — 7576 „ „ 1900 „ _______ 9148 „ Високославни саборски одбор донео је за цело време својега званичења (од 1. (13.) маја 1890. до конца 1900) — — — — 20,236 одлука. За то време је примл.ено у уруџбени записник свега 60,321 ком. поднесака. На све пређашње саборске одборе (ЗОјУ. 1875—30|1У. 1900) долази 10.478 одлука (— 9.758); а 26.302 ком. поднесака (—-34.019.) Молим, да високославни саборски одбор изволи узети овај понизни извештај на знање и у поводу садржине истога извештаја донети сходне одлуке своје. У Карловцима, 15. (28.) фебруара 1901. године.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Одломци из учења о молитви познатог и уваженога великога молитвослова о. Јована Кронштатскога. IV. И тако не треба да стојимо на молитви са душевном слабошћу, него нека горе сваки духом својим служећи Господу. И људи мало цене услуге, које чинимо хладно — из навике. Него Бог хоће баш наше срце: „Ддждк <ин шне ткое сердце" (Прич. 23, 26); јер срце је главно у човеку — живот његов; и још више — срце наше јест сам човек. За то, ко се не моли и не служи Богу срцем, тај као да се и не моли, јер се онда моли тело његово, које је само по себи, без душе, исто што и земља. Ти мислиш да се молиш, а ти си одавно напустао молитву; тако названа тобом молитва то су само празни звуци без значења за твоје срце. Речи говориш, а срцем заједно не осећаш; ти вараш и Бога и себе! Гдекоји као да се моли Господу, а сам служи ђаволу, који се угнездио у срце, јер се моли само устима, а срце му је хладно, не осећа и не жели онога, што уста моле и говоре — далеко је од Господа. — Предајте ви, који се молите, Богу ваше срце, каквим л>убите своју децу, родитеље, добротворе, пријатеље и каквим осећате радост непритворне, чисте љубави!

Као што њива само онда добар род даје, ако је побољшана гнојем и добро узорана и убражђена; тако и срце наше само онда доноси плод истините молитве и добрих дела, кад је побољшано читањем Слова Божјега или сниса св. отаца, или властитим за душу спасоносним размишљањем, као и трудом телесним. Да би наше срце искрено и ватрено обратило се к Богу, треба га кадкада трзати ма каквом жалошћу; без тога оно ностаје лукавије и хладније. У опште спољашња се молитва свршује често на рачун унутрашње, т. ј. кад се ја молим устима или читам, многе речи не стављају се на срце, — ја сам дволичан, лицемеран, устима изговарам једно, а на срцу је друго; уста говоре истину, а расноложење срца не слаже се са. речима молитве. — Лицемерно моле се многи људи и лицемерна молитва ушла им је у навику; они сами шта више не примећују и неће да примете, да се моле лицемерно, а не у духу и истини, тако, да би, ако би их ко изобличио да се моле лицемерно, они гневили се на онога, ко би им казао, по њиховом мнењу, такову неистину. До лицемерства човек не долази на један нут, него постепено. Из ночетка он се може бити молио од срца, а за тим, јер молити се увек срцем велики је труд на који се треба увек принуђавати, јер је речено, да се царство небесно нуди, — он се ночиње молити више устима, површно, а не из дубине душе, јер је то много лакше; на послетку ири жестокој