Српски сион

Бр. 25 „ОМСКИ СИОН."

Ешрхија будимска са 1 манастиром није поднела — 1 „ ј Еиархија вршачка са 3 манастира није поднела — 5 „ Еиархија горњо-карловачка са 1 манастиром поднела је све. ЈЕиархија иакрачка са 3 манастира поднела је све. Еиархија темишварсиа са 2 манастира поднела је све. Неподнесено из целе митрополије свега — — — 28 (-[-6) ком. Према овом исказу ваљало би позватп архидијецезански и будимски епархијски административни одбор, да што прз поднесу до сад неподнесене рачуне на финалисаше. 4. Црнвено-опћинска добра 0 овим добрима има се споменути, да су додаци инвентара како за 1898. тако и за 1899. поднесени саборском одбору, а одавде преузвинхеном г. кр. уг. министру-председниггу, као што су поднесени и инвентари и о свима претходним нар. цркв. добрима (фондовнма, закладама, митрополитским, епископским и манастирским добрима.) Овде спомињем јога и представку од 12. (25.) јуна 1900. бр. С. О. 2811)731, којом је умољена висока кр. земаљска влада бдео ка богоштовље п наставу, у Загребу, да код исплате припомоћи цркв. опћинама из дотације земаљског прорачуна и крајишке инвестицијоналне и еједињене узгојне и образовне закладе узме у обзир и одређења нар. цркв. автономних уредаба. На завршетку овога одсекг Ш. имам част односно нар. цркв. иметка под А.) и Б.) 1.) 2.) 3.) и 4.) споменути одлуку високославног саборског одбора од 18. (30.) јуна 1899. бр. С. 0. 3149 3150.3535)1142, којом је одлучено, да се преосвећеним г. епископом вршачким Гаврилом Змејановићем и другим тамо споменутим особама поднесене (три) пријаве иротив Његове Светости преузвишеног г. патријарха српског Георгија Бранковића, због наводног оштећења нар. цркв. иметка, тачном прегледу подвргну; и одлуку од 18. (30.) децембра 1899. бр. С. 0. 7572)2407, којом су, по обављеном тачном извиђењу свих тужбених тачака, једногласно све три иријаве (тужбе) као иосве неосноване одбијене. Ова одлука високосл. саборског одбора, као врховне нар. црквене автономне управне и надзорне власти поднесена је и св. архијерејском Синоду; уједно пак — ну ј 8 наглашење, да то не може бити на штету автономног делокруга исте власти —• поднесена је, једино знања ради, и високој кр. уг. влади (преузвишеном г. кр. уг. министру-председнику). IV. Решавање свих народно-црквених автономних административних спорова у II односно III. степену. У овом делу својега делокруга решавао је високосл. саборски одбор све утоке, који су му поднесени против одлука архидијецезанскога и осталих епархијских админ. одбора; а нарочито о споровима о уређењу и реду у цркв. опћинама; у погледу на руковање цркв. опћинског иметка и поверених заклада, на издавање законите дотације парохијском свештенству и т. д. У години 1899-ој решено је коначно таквих утока: 74; а у години 1900-ој 59. (1895: 33; 1896: 57; 1897: 40; 1898: 63.)

С тр. 421

Пре него што бих завршио овај свој понизни извегатај имам част навести јога и ове податке.