Српски сион

С тр . 420.

јјр.

манастирским односно пар. цркв. иметком. (Види С. 0. 7440Ј2080 сх 1898.), те је наређено, да се исти има и са управе иметком манастира Војловице уклонити, и да се не може постављати на управу да рукује нар. цркв. иметком, на што је епарх. админ. одбор вршачки и донео одлуку у том смислу; ну услед утока реченога настојатеља, дошла је та ствар високој кр. уг. влади на одлуку (С. О. 2072.2309(618 ех 1900.) и није још била решена до краја 1900. Услед прив. пријаве, да се иметак мап. Војловигјв упропашћује, наређена је исшрага (С. О. 2724)699 ех 1899.); ну изаслано овд. поверенство није могло пронаћи никакве штете (С. О. 2895|839 ех 1899.); међу тим су и после вога стизале и безимене и потписане пријаве истога садржаја, услед чега је наређено епарх. админ. одбору вргаачком да спроведе најстрожију истрагу (С. О. 3774|777 ех 1900.), који је том и задовољио. Одлуком бр. С. 3370|925 ех 1899. одобрена је иагода између манастира Крушедола и ирњавораца крушедолских у погледу на сегрегацију пашљака, по којој је манастир добио 72 1180 / 1200 јутра. Моди$икаци]а ове нагоде одобрена је под бр. С О. 8390|1938 ех 1900. Одлуком бр. С О. 3520|926 ех 1899. је наређено управи манастира Ковиља, да учини кривичну иријаву ирошив бившег настојатеља манастира Ковиља игумана Мирона Ћор^евиЛа због проневерења односно неверног руковања манастирског иметка (преко 5000 фор. а. вр.); ну овде није познато, да ли је што управа учинила у том погледу, те би ваљало затражити извештај од епархијскога административнога одбора бачкога. Уређеље питања о земљишту манастира Златице, које уживају ирњаворци, започето одлуком бр. С. О. 5446,1291 ех 1899., није напред коракнуло, те би ваљало позвати епарх. админ. одбор вршачки, да овд. налогу одговори, а наиме затражене исправе и списе поднесе. Да би манастир Бођан могао довести у ред своје имовинске прилике, дозвољено је, да 40 чутара шуме ирешвори у ораницу. (С. 0 6898)1774 ех 1899.) Најпосле гато се тиче манастирских рачуна, пре свега имам споменути одлуку од 18. (30.) марта 1899. бр. 580јзап., којом су таксативно набројани недостаци, који су овде при прегледу рачуна код велике већине манастира опажени у погледу на манастирске дневнике о надничарима, о намирама и протунамирама, о год. пристојбама братства ; о склапању рачуна обзиром на рубрике предрачуна, о путним трогаковима. о чељади, о продаји вина, марве, свиња, гаумских дрва и др. — и којом је наређено, како се има поступати, да се у свему тачно оцговори прописима наредбом бр. С. О. 337^107 ех 1876. изданога „Упутства у погледу администрације, рачуноводствд и рачунополагања манастира". Стање ирегледа манастирских рачуна концем године 1899. и 1900. не може се назвати повољним, јер за те две године није финалисано само неколико рачуна, а велика већина на финалисање поднесених рачуна враћена је на разјагањење. Што се тиче иоднашања манасширских рачуна на финалисање од архидијецезанског и осталих епархијских админ. одбора, то треба да су до сад коднесени рачупи бар до укључно 1899. Рачунајући тако није поднесено саборском одбору 28 комада (године) рачуна, што показује, да је заостатак са 6 рачуна мањи него концем 1898. (С. О. 5110(1172 ех 1899.) По епархијама распоре^ено стоји овако: Архидијецеза са 14 манастира није поднела — — 22 (-|-6) ком. Еиархија бачка са 2 манастира поднела је све.