Српски сион

Стр . 4бб.

Ко овог испита нема, може бити само намјесии вјероучитељ (суплент). (§§ 1., 2., 6., 8., 9, 12., 21., 25., 29. уредбе). (Стаае свештеничко -удовичког мировинског #онда.) По податдима у „Источнику", у мировински тај фопд уписано је свега 178 чланова. Умрло је свега 10 чланова и то 5 с правом на мировину својпм породицама. Једна породица прпмаће 200, једна 600, а три по 1200 круна годишље мировине. Међутим је стање фондовске главнице пеМо: 35.158 круна и 26 потура. У Србији (Доктор квижевности) — 29. пр. м. промовиран је на универзитету у Лозани за доктора књи■ жевности г. Јован Скерлић, Теза му је била: 0 јавноме мњењу у Франи/уско) према политичкој и социјалној поезији од 1830. до 1848. год. Г Скерлић је у Србији ирви, који је стекао докторат књижевности. Цариградсна патријаршија. (Богословоко училиште у Халки). Данашње грчке школе у патријаршији Цариградској деле се на ниже и средње; ове пак последње на богословске и светске. Међу богословским школама највидиије место заузима богословско училиште у Халки; оно је основано 1844. год. васељенским патријархом Германом VI. За последњих 50 год. свога живота било је ово училиште расадником богословских наука и образовало многе важае факторе на пољу црквено-народиог живота. Питомци те школе заузимали су, те још и данас заузимају катедре разних митрополија, па и саме патријаршије на грчком истоку. Из њих .постају јерокирикси, директори и професори средњих школа, настојатељи грчких цркава ван предела грчког истока, виши светски чиновници у иатријаршији. Сви иаучно просветни покрети у Грчкој развили су се под непосредним утецајем ове школе. У богословској литератури и школском животу осећа се утецај те школе. Друге богословске школе у овој патријаршији не могу се ни приближно испоредити. У току свога живота од 1884. год. не једанпуг је ова школа нроменила свој наставни план. Последњи план датира се од 1899. год. По њему је установљено осам место пређашних седам разреда. Питомцн живе правим монашкнм животом; свакодневно иохађају богослужења, васпитају се строго у црквеном духу; врло миоги од њих су јерођаконн, расофори и т. д. Примају се овде из свију епархија тога натријархата на препоруку меснпх архијереја. Професори су са вишом

Б р. 27.

богословском спремом, добивеном већим делол у руским духовним академијама. У опће ова школа са својом унутарњом организацијом обећава још лепше цвегање у будућностп и велики просветни утецај на грчки народ. Разне белешке. (Менелик и мисионар). У Хабеш дошао је ш Шведске мисионар да обраћа душе у протестантизаи. Одмах на граници ухватише га и одведоше до губернатора, који га запита, откуда је. Губернаторје знао за Гусију, Немачку, Италију, Енглеску и Америку, али о Шведској није дотле никад ништа чуо, и за то пошље мисионара под стражом до цара, да овај ту ствар начисто изведе. Два дана држаше мисионара у престоници у нритвору, а онда та изведоше пред великога негуса. Оштро га запита Менелик: „Туђинче, од које си земље ?" „Из Скандинавије." „За што си дошао овамо?" Да Хабешке Јевреје обраћам у Христову веру." Само под тим изговором пуштају мисионере у Хабеш. Ко би међу нравославним Хебешанима покушавао проповедати другу веру, био би иогубљен. „Лепо !" рече Менетик. „А кроз које си земље прошао, докле си овамо дошао ? „Кроз Немачку, Мисир и Судан." „А зар у Немачкој ниси нашао пикаквих Јевреја да их обраћаш у Христову веру?" Мисионар признаде, да није имао налог за то. Када цар запита, да ли је нашао у Миснру и Судану Јевреја и незнабожаца, које је ваљало обраћати у Христову веру, а мисионар му исги одговор даде, рече му цар Менелик: „Дакле прошао си поред свију Јевреја и незнабожаца, да би Хабешке Јевреје обратио на Христову веру?" Па се окрену своме министру : „Овога странца отпратићеш до границе, како би у Христову веру превео најпре Јевреје и незиабошце, кроз чије је земље пролазио. Тако да се изврнш." Тако мудри Менелик одржава верски мир у својој земљи. Читуља. ј Јереј Лазар НаЋански парох и протонамесник Гођен у Сентомашу 1 августа 1841. Гукоположен за ђакона 30 јула 1866, а за презвитера 20 октобра 1870. Био је члан Епархијске Конзисторије

„СРПСКИ оион.-