Српски сион

Б р . 28.

„српски сион.*

С тр. 4?^.

обећао, да нас не ћега папустити, докле траје света и века!" — Да, мили моји, учинимо и ми оно, што је у доба сличних народних неудаћа сремским главарима иред бијелом црквом световало ђаче самоуче: ХоЧе Вогу да се обрнемо, да служимо Божу летургију, да молимо Бога ио закону! Амин. У Пешти, УП., 1899. год. Јереј Владимир Димитријеви®.

Ориген као проповедник. Шаставак) Ире него, што будемо говорили о иоје диним Оригеновим нроповедима, које су нам преостале, нужно нам је гвратити нажњу на једну ствар, која је у тесној вези са његовим оилијама, а то је начин тумачења Св. Писма, каквим се је Ориген служио. Ти начини тумачења текста, беху прво буквални, а друго алегорични. Први беше у цркви хриигћанској од најстаријих времена, и сматран је за нижи прости начин, док је други позајмио од Климента Александријскога из катехетичке школе у Александрији. Овај начин тумачења сматран је за научнији и узвишенији, па га је Ориген употребљавао често иута на штету јасноће текста. Овај начин тумачења не носи свој почетак од хришћанских учитеља него од незнабожачких филозофа, који хтедоше, да шпекулације свога духа изједначе или у ред доведу са народним религијама. Први који га употреби за тумачење Старозаветне Библије беше Филон, који хтеде науку Платонову о идејама довести у склад са Мозајизмом. Пошто је Филон живио и радио у Алекеандрији, која беше за Птоломејевића центар јелинског — управо светскога образовања, то је тај његов метод иопримљен и у Александријској катехетичкој школи. Љим се је служио Климент Александријски, а од овога примио га је и Ориген. Ориген се је нри тумачењу Ов. Нисма користио и са једним и са другим. Он је у сваком реду Св. Нисма налазио двоструки смисао, нижи и виши, такозвани духовни, који је опет делио у морални и мистични, тако да код њега дакле налазимо уираво троструки смисао у тумачењу Св. Писма. Као што се човек састоји из тела и душе и прво се сма-

тра за ниже од другога, а друго више и узвишеније од првога, тако је Бог, каже Ориген, и у Св. Писму створио тело, душу и дух. Због тога је свако место Св. Писма тројако и троврснога значаја и садржине. Треба дакле у садржају исказатн најпре најближи, обични смисао, затим развити морални смисао, а истом после тога открити сакривену божанску тајанственост. Буквални смисао није истина по Оригену од велике важности, али је ипак потребан, да се може развиги морални смисао и пронаћи тајанствени (алегорични.) Јасно тумачење помоћу ових троврсних начина јест задаћа научењака богословских, али се ти начини не требају употребљавати за време проповедања у цркви. Томе начелу у многим проповедима је Ориген остао доста веран. Он наиме употребљава не сва три начина на једаред, него иушта да један влада било морални, било пак алегоријски према томе, како му се место свиди, да је написано или за овај или за онај смисао. За оне, који држе и говоре, да у Св. Писму има много места, којаједна другом противрече и нису у међусобној армонији, врло лепо говори Ориген, кад каже: „Као шго жице са псалтира или цитаре, које свагде други глас дају и на псалгиру а други на, цитари, а чини се људима невештим у музици, да нису то исте струне него различите, кад их заједно не слуша,ју, тако се исто усуђују и они, који не могу, да разумију божанствену армонију Св. Писма, да изрекну и устврде, да се Сгари Завет не слаже са Новим Заветом, Закон са Пророцима, Јеванђеља да се не слажу међусобно, или Апостоли са Јеванђелијама. Онај пак, који је испечен у својој вештини брзо ће и лако увидити, да је цело Св. Писмо врло савршени и потиуно удешени инштруменат Божји, који се истина састоји из различитих жица и тонова, кад их човек хоће, да проучава, који произвађају спасоносни глас, који сваки нападај злочестог духа сузбија, и даје ономе, који га разуме нове снаге и нова цолета". (Проповед XXXIX на 44, 22 Јеремије). Омилије Оригенове нису јединствено састављене, тачно и стално распоређане, заједну главну ствар, која би се у теми у форми говора обрадити могла, него су оне скупљена излагања и разјашњавања Библијскога текста.