Српски сион

В р . 33.

Вишак В6 К. 14 и. — Стипендијска заклада Томе Видака 37.283 К. 85 н. Вншак 4562 К. 45 н. Стинендијска заклада Петровић-Хариша 85.365 К. 41 пот. Вишак 2606 К. 71 п. — Заклада епископа Билијана Кенгелца 8.051 К. 56 п. Вишак 313 К. 14 п. — Стииендијска заклада Атанасија Мејића 15.799 К. 98 п. Мањак 23 К. 60 п. — Рачун жешовитих општина, што се деле, 1998 К. 12 п. Мањак 1134 К. 84 п. — Стипекдијска заклада Вићентија Костића 5103 К. 94 п. Вишак 203 К. 20 п. Стипендијска заклада Г. Живковића 21.050 К. Стипендијска заклада Јована и Марије Трандафил 510.750 К. 45 п. Вишак 638 К. 51 п. — Закдада Данила и Јулке Башаннн за евентуалну богословију у Г. Карловцу 18.557 К. 68 п. Вишак 1583 К. 26 п. — Заклада Данила п Јулке Бањанин за свештеничке удовице и њихову сирочад 9.297 К. 66 п. Вишак 792 К. 36 п. — Стипендијска заклада Данила и Јулке Бањанин за срп. нрав. богослове 33.877 К. 28 п. Вишак 655 К. 70 п. — Заклада митрополита Стратимировића за цркву и пароха у Кулпину 10.001 К. 30 п. Вишак 20 К. 12 ц. — Стипендијска заклада Мојсија Моловића 38.920 К. 32 н. Вишак 1652 К. 08 п. — Заклада патријарха Рајачића за срп. нрав. цркву у Лучанима 929 К. 08 п. — Вишак 28 К. 58 п. ■—■ Заклада истога патријарха за карловачку болницу 775 К. 18 п. Вишак 22 К. 36 п. — Заклада исгога натријарха за манастир Гомирје 884 К. 62 п. Вишак 28 К. 18 п. — Стипендијска заклада патријарха Рајачића 12.646 К. 54 п. Мањак 2 К. 30 п. — Фонд Св. Саве 101.187 К. 15 п. Вишак 2819 К. 49 п. — Чиновничко-професорски мровински фонд 273.330 К. 27 п. Вншак 18959 К. 48 п. — Стипендијска заклада Данила и Јулке Еањанин за више духовне науке 30.808 К. 39 п. Вишак 1466 К. 31 п. — Заклада Томе Зековића за Сомборску преиарандију 17.809 К. 28 п. Вишак 1275 К. 58 п. — Заклада Кузмана Рацковића за Сомборску препарандију 2134 К. 02 п. Вишак 105 К. Стипендијска заклада Георгија Миковића 9206 К. 55 п. Вишак 360 К. 95 п. — Свештеничко-удовички мировински фонд 535.311 К. 85 н. Вишак 28930 К. 20 п. — Стипендијска заклада Гавре Вишошевића 11.480 К. 06 п. Впшак 31 К. 60 п. — Стипендијска заклада Василија Теофановића 47.041 К. 40 п. Вишак 495 К. 56 п. — Стипендијска заклада Дра Живка Гојковића и супруге му Милеве 40.000 К. — Фонд за подпзање споменика Бранку Радичевићу 9157 К. 30 п. Вишак 280 К 10 п. — Стипендијска заклада Петра Јовановића и супруге му Јулијане 22361 К. 14 п. Вишак 550 К. 06 п. — Стипендиј-

отр . 567.

ска заклада Александра Стојшића 11.799 К. 21 п. Вишак 1117 К. 27 п. — Стипендијска заклада Петра и Милице Војновић 33.895 К. 58 п. Вншак 812 К. 04 п. — Стипендијска заклада Прокопија и Милоја Миладиновића 27.528 К. 82 п. Вишак 660 К. 04 п. и стипендијска заклада Саве Поповића 19.848 К. 37 п. Вишак 19848 К. 37 пот. Укунно стање фондова и заклада ових износи 17,948.727 К. 20 иот. Примсдба : Услед решења саборокога одбора од 1 5. (28.) марта 1900. г. бр. С. 0. 1937.|580 ех. 1900 има се вредност водити. Пошто је до сада вредност многих напира вођена у оној своти, но гоју су папири купљени, гато је внатно испод номинадне вредности, показује се горњом променом у овим рачунима вишак Фондова и заклада внатво већи, но што би исти по самом редовном овогодишњем приходу ианосио. У Србији. (Унапре^ења). У министарству просвете и црквених послова досада реферанат за црквене послове друге класе, г. Стевап М. ВеселиновиД, унанређен је за истога референта прве класе, а досада секретар у истом министарству друге класе г. Др. Михаило Г. ПоиовиЛ унапређен је за секретара прве класе. (Велика Школа.) Краљевским указом од 23. јулија о. г. нодељена је катедра за српску и словенеку филологију у Великој Школп — на две посебне катедре. Тпме је катедра за словенску филологију постала упражњена. Комиетенти треба да се пријаве министарству просвете до краја септембра о. г. У Русији. (| Иван Јегоровиб Троицки.) 2. Августа умро је у Петрограду професор Петроградске Дух. Ака^демије и Петроградског Универзитета — Иван Јегоровић Тропцки. С Троицким леже у гроб духовни вођ цијеле плејаде младих научењака руских. Под његовим руководством почеад су свој научни рад нрофесор Т. А. Налимов, проф. Жуковнч, проф. И. С. Паљмов, покојни професор В. В. Болотов, који је на далеко разиио славу Петроградске Дух. Академије и други. Покојни професор радио је највише на исторпји цркве и то понајвише на историји Источне Цркве. Његова докторска радња носи наслов: „Изложеше в1;ри церкви армлнсшн, начертанное Нерсесомт>, какаеоликосомт. армлнскив, по требованш боголгобиваго государа грековг Мануила." Од већих дјела написао је још: „Арсеније, патрпјарх Никејски и Цариградски, и Арсенити," „ Автобиографија ими. Михаила Палеолога" и друга. Од 1880. године до

„врпски сиоа."