Српски сион

Б рој 33.

Стг, б5<?.

чувају живот у манастиру, док Лојола тражи послушност и у свету. Оно што њему требаше беше војничка послушност. Њега ни]е могло задовољити припремање за ону манастирску послушност какову старија правила реда и монашки трактати изискиваху. Да би своју сврху постигао, требао му је духовно војнички катихизис, па је, слободно конирајућ западњачке узоре, њега баш саставио и пружио својој дружини. Оврха у том катихизису проиисаних вежби беше: иотпуно и додуше својевољно убијање своје воље. како би се екзерцитант са свим механично, као какво оруђе старешини реда иокоравао. Жртвовање своје воље и интелекта циљу реда, има да приведе један четверонедељни курз духовнпх разматрања, проираћан молитвом, испитивањем савести, писменим и часословским лекцијама. Предмет тог духовног размишљања за време прве недеље јесте: грех човечји и његове последице; за време друге недеље: повест живота Исусова до почетка страдања Му; за време треће недеље: страсна новест Господа, а за време четврте недеље: повест Његова васкресења и вазнесења на небо. Сваки од ова четири степена библијских размишљања тако је најбрижљивије удешен, да уклања сваки умор од екзерцитанта. Неким специалним системом побринуло се за то, да би се што већи утисак на размишљача иостигао. Прве недеље мора си он муке греха и страхоте пакла што живље представити. Друге и треће недеље ради се на томе, да себи што је могуће живље представи Спаситеља за време земног живота и за време сградања Његова У четвртој, последњо.ј недељи, ваља најискрени.јим чуством пратити сина Божјег у слави Му до вазнесења на небо и седања с десне стране Бога Оца. Као спољашња средства за чапредовање у побожности служе, за време прве и треће недеље, помрачење собе у којој бивају вежбе, за време друге а нарочито четврте недеље иријазно украшавање и осветлење тог простора; надаље: изменично клечање, лежање, стајање, седење, издржавање извесног поста, ноћно бдење, облачење покајничке одоре, чешћа исновед и причест по односним прописима. У законодавству реда изрично је нредвиђен и тај случај, по ком би курз промапшо своју сврху, т. ј., да који од екзерцитаната буде, каковим спољашњим или унутрашњим духовним приликама, спречен у даљњем напре-

довању започетог вежбања. За тај, не баш редак случај, наређено је да се започети курз нрекине, јер се не може очекивати никакова плода од њега. Све се пак свршује жељеним успехом, по ком се онај којије кроз низ ових вежбања прешао, налази телом и душом у власти старешине реда. Његовој слободној вољи скрхана је хрптеница, ропском покорношћу стоји он од сада на расположењу старешини, као хиннотизирани хиннотизеру. Чешћим понављањем курза у назначено сходно изабрано време постизава се, да се овај одношај безуветне одвисности одржи и учврсти. Сам почетник увиди, да за све интересе реда највећу важност има овај духовни „екзерцир регламан.'' Па када већ сматра овај курз као „властиту својину" свог друштва, као од Бога друштву указани „пут за прикупљање својих најврснијих чланова" и т. д. — далњи закон реда иде све даље, док му садржај књиге за вежбање не даде, као досуђен му чудноватим начином преко св. Дјеве МариЈе. Па и остале саставне уредбе реда које потичу у својим основним нотезима од Лојоле, али као систем рецигиран другим генералом ^аЈшгот 1558—1556. — јесу по иредању божанског порекла. А све скупа служе најподесније сврси института и то више оној војничкој него ли манастирсчо аскетској. Друштво Исусоваца јесте строго јединствено организована, за борбу спремна и извежбана, духовна ратна трупа, која у не мало својих уредаба и функција са свим иступа из оквира старијих манасгирских организација. У сва четир разреда или ступња реда, јавља се живот чланова скроз војнички уређен. Сноро и на темељу најтачније опробаности прелази се из стенена новака к вишим сгепенима: схоластићара, коадјутора и заветовника. I. Предспрема новака обухвата две године; почиње курзом духовних вежбања а свршује се пошто су питомни, под руководством старешине нозака, аскетским припремама ниже услуге и т. сл. нужну пресуду примили — полагањем трију монашких обета. - П. За схоластикат, за свештенике дружине Исусоваца, т. ј. потпуно спремнога језуиту, одређено је време од 10 — 12 година; од тога се 2—3 године посвећују гемељном хуманистичком курсу, исто толико или нешго више практичној вежби у учењу, те најиосле 4 — 6 година студији схолас-