Српски сион

Б р . ВЗ.

тичког богословља. Ова дуга процедура образовања бива иохађањем језуитских завода или соИе^а, којима се студенти додељују као офисири ове ил оне офисирске школе или академије Тачно одређени наставни ред (гаМо 81и(Иогиш), који потичу из године 1586., са редакцијом из године 1832., чува интересе реда од утецаја шкодљивих новотарија. Ш. По свршеном времену учења стуна Језуита — који је сад достигао стеиен свршеног схоластика (асћоквИсив ГогтаШа) — но рукоиоложењу и опетовном полагању трију калуђерских обета, у ред духовних коадјутора. Оада је прави члан реда обвезан на душебрижну и наставничку службу и стављен на расположење генералу реда. Управи господарствених послова у кућама реда, посвећују се светски коадјутори т. ј. такови, који немају свештенички карактер и који нису 10 —12 година у науци провели. 1Т. РгоГе8В1 или језуите нај вишег ступња посгају, после извесног времена, врсни у извршивању својих функција поуздани духовни коадјутори; те остају или заветовници трију обета или аванзирају на, још виши степен: „ргоГеав! диаМиог уо^огига" тиме што положе нарочити четврти обет, по коме се обвезују на покорност папи за сваку мисију, било међу поганицима било међу расколницима. Ових у рангу највиших офисира је у реду, сарћзмерно доста мали број. Они стану.ју, кад се не налазе на каквом од папе наложеном им путу, у нарочитим кућама, које су новерене надзору једног старешине. У рукама њиховим, тога „елите тела", налазе се конопци мреже, којом ред, у служби папства, свет хвата. Глава, целог тог силног организма, јесте генерал (ргаеровћив ^епегаИв) и његовој монархистичкој моћи безусловно су подложни како виши тако и нижи сгепени реда. На прво место су му подложени намесници земаља у којима се ред угнездио, а такових ировинција има на неких 23. Под влашћу намесника стоје ректори колегија и наставних завода, управитељи заветовничких кућа, а и прокуратори додељени као потпора овим управитељима при господарству. Сваком од ових нижих и виших чиновника реда, све до генерала, додељени су за надзор у службеној делатности им, асистирајући чиновници (конзултори) и духовни саветници (адмонитори). Кроз све ступњеве реда протеже се систем тачног мотрења и рапорти-

рања. Већ у школама почиње ово надзиравање, шпионирање и законски удешено денунцираље, Сваки школски разред има свога јавног надзорника тако званог цензора, претора (врховни декуриј). Као што ови разредни надзорници с дана на дањ о погрешкама и другим прекршајима својих судругова школског префекта морају да извешћују, исто тако морају разредници и ректори старешине новака, управитељи, конзултори и т. д., сваки свом најближе претпостављеном у извесно време рапорте подносити. Ни један члан ни чиновник реда не остаје без надзора. Па и самог генерала, ком је по овој иространој рапорт-системи познато владање сваког члана реда — надзирава један адмонитор (који му је уједно и исповедник) и 5 асистената (као заступнипи разних провинција). Погреши ли што год иротив устава реда, могу асистенти сазвати генералну конгрегацију, спровести истрагу па га евентуално и свргнути. Но поред свег тог ограничења генералном скупштином чланова реда, генерал је снабдевен диктаторском премоћу, која се простире на сву управу, дисциплину и јурисдикцију друштва. Он именује намеснике и остале главне чиновнике, одлучује о сваком примању као и отпусту. или о иогрешкама у реду; наређ)је визитације појединих кућа и диспензира од установа онде, где је потребно, обзиром на особне, месне или времене одношаје. И сва ова грдна моћ духовних убојних чета раздељена у преко 23 провинције, а концетрисана у особи генералисимуса — служи једној само сврси, а та је: ојачање моћи и угледа папског. Само је папи покоран и одговоран генерал језуита, дочим је од сваког другог црквеног надзора са својом трупом искључен. На ону исту безусловну покорност, на коју се њему припадници реда заклињу, заклиње се он поглавици римске цркве и једино у ту сврху, да се тој цркви поврати онај уплив, углед и иремоћ, какав је пре реформације имала. 11овратак средњевековне моћи папске и успостављење верског јединства у ексклузивно римо-католичком смислу — тако да се никоја друга вероисповест осим оне римске цркве не може дозволити ни признати у Хришћанству — то је ето, и ништа друго смер рада језуитског реда. А да је то тако, о томе несумњиво сведочи повест реда, од доба његова