Српски сион

Б р . 33

„СРПСКИ СИОН "

Стр. 561

биту срећу, за особиту милост Божју, кад се удостојавао бити у храму Божјем; За једно само молим Госиода, говораше он, само шо иштем, да живим у дому Тосиодњем све дане живоша свога, да гледам красоту Госиодњу, и раиим у цркву Његову (Псал. 29 4). Како су мили станови твоји, Госиуде над силама. Гипе душа моја желеЛи у дворове Госиодње! . . . Код олтара швојих, Гесиоде над силама, Царе мој и Боже мој! (Псал. 83). А ја ио великој милости швојој улазим у дом швој и клањам се у свешој цркви твојој (Псал. 5). Обрадовах се, кад ми рекоше: хајдемо у дом 1осиодњи! (Псал. 121). 2.) Даље, назарени у безбожности својој дођоше дотле, да нрестадоше ноштовати угоднике Божје и клањати се светим иконама, као да је поштовање угодника и светих икона идолопоклонство, забрањено другом заповеди Божјом. На то њихово мудровање казаћемо, да је тај исти пророк Мојсеј, преко кога је даиа друга заповед Божја, која забрањује клањати се идолима или киповима, да је тај исти иророк Мојсеј добио наредбу од Бога, да златне ликове херувима у оном делу скиније, камо се народ обраћао на молитву и поклоњење Богу. Дакле изображавати, поштовати и клањати се ликовима св. угодника није идолоиоклонство; јер поштујући иконе, ми одајемо част не дрвету или бојама, него ономе, ко је на њима изображен. Кад би поштовање икона било противно вољи Божјој, то не би Исус Христос благоволео изобразити пречисти лик Свој на нлатну, које је нослао цару Авгару ради исцељења. Кад св. иконе ие би биле досгојне части, то промисао Божја не би јављала толико чудеса од чудотворних икона. 3.) То исто нотребно је казати и о другим обредима, тајнам а иобичајима православне цркве, која је све то примила од св. аиостола и првих Хришћана. Свакнко, све то није нам предато у писму, него много усмено, речима. Св. Јеванђелиста пише: А има друто мното ш,то учини Исус, које кад би се редом наиисало ни у сами свет, мислим, не би мотле стати наиисане књите (Јов. 21, 25). У првој глави Дела св. апостола читамо, да

се Исус Христос, по васкресењу, јављао ученицима својима, у току четрдесет дана и товорио с њима о царс-тву Божјвм (1, 3). Све, што је Он у то време казао није нигде записано, него је предавано усмено, прелазило је с колена на колено Свети апостол пише : Тако дакле, браЛо, — стојте и држите уредбе, којима се научисте или речју или из иосланице наше (2, Солуњ. 2, 15), Одбацујући све видљиве знаке служења Богу, назарени, у безумљу свом, долазе до тога, да остављају свако служење Богу. По крајњој мери видљиви знаци молења и ноклоњења напомињу нам о унутарњем ноклоњењу и молењу Богу у духу и истини. На примјер: свећа, која гори, напомиње нам о иламеној молитви и љубавави према Богу, дим из кадионице о благодати Божјој, клечање о покајању и срдачној скрушености у гресима, телесни пост о уздржљивости од злих дела и т. слич. Дакле, браћо, грешно је и неразумно служити Богу само спољашње, још безбожније је одбацивати видљиве знаке богопоштовања. Као што спољашње поклоњење и молење Богу не треба да буде без унутарњега, тако исто и унутарње без спољашњега. Имајући душу и тело, дужни смо ирослављати Бога у телесима својим и у душама своуим, што је Божје (1. Кор. 6, 20). Одузмите у нас храмове Божје, укините тајне и обреде, уништите свештенике, и не ће нам ништа остати, не ће бити никакве вере и побожности, угушићемо се, као семе, бачено у трње залутаћемо као овце, које немају пастира, и неминовно постаћемо робовима мисленога вука-ђавола. Амин. У Иригу 1900 маја 7. По руском израдио и говорио: Григорије А. Николи! парох.

Преглед црквених уредаба о еветим тајнама. С руског превео и попунио: Ст. С. Илкић. (Наставак) Обратићемо сада пажњу на засебна правила, која се тичу духовника. Овештеник мора бити веома смотрен, када прима иа исповед непо-