Српски сион

„(ЗРИСКИ СИОН.* Б р . зђ

Стр . ђбб.

Стање то огледа се нонајбоље у саставу и делокругу разних, на темељу тих наредби у жи вот стунивших законодавних, судских и административних органа. У парохијама постоје црквене скуиштине, црквени и школски одбори, састављени од људи, често сумњиве ексистенције или и чувства и нужног знања, и то избраних без и најмањег участија парох^, о коима се поне с правом предпоставити даје, да и знања црквеног и свестраног познавања појединих чланова пастве своје, и највећег интереса за црквеношколски напредак имати морају, па да се исти и најлакше и са сигурношћу на одговор свагда подврћи дају. И будући се све колегијално ради, то су нароси и у самој управи више мање одстрањени, шта више по гласу школске уредбе од 1872 и од самог предавања веронауке у верозаконским школама изкључени! Непоњатно, ал' сушта истина. С обзиром на такав састав тих црквено-општинских органа, којих делокруг захваћа свуколику управу црквеношколску и фундационалну у парохији, није чудо, што се у целој митроиолији с фењером у руци морају тражити мјеста, не изузимајући ни саме вароши, гди је токоршње интелигенције, у којима би се скуиштине и одбори речени у опредјелено односном наредбом време и у законом броју чланова сабирали, изузимајући једино случајеве бирања или терања пароха и учитеља, ил издавања новца, гди га још има, нод зајам, или, као што је овде и онде случај, да се демонстрације какве чине. Према свему осталом влада апатија, које је наравно последица неуредност и незаконитост у свему, више мање. У епархијама су односни органи: епархијалне скупштине, конзисторије, административни и школски одбори. У првима су, као и у реченим одборима, већина чланова мирјани, једино је, што су у конзисторијама две трећине свештеника чланови. Но као што се чланови скупштина епархијалних бирају посредно од црквено-општинских скунштина, члановима ових по већој чести равни ил' подобаи и у смотренију поведенија и мишљена и у погледу знања и интереса црквеноопштинског, тако се и од епархијалпих скупштина бирају опет чланови за конзисторије и словуте одборе епархија, а уједно и фишкал и бележник, ирема којима, као најважнијима но

иоложају особама органа тих, изчезава онда она већина свештеника у конзисторијама, тим пре, кад се на мерило стави још и околност горња да се чланови конзисторија бирају од већине мирјана енархијалних скупштина, нрн којих бирању епископи немају никаква участија. Они су само председници у свима тима органима, ј | кђјима се ио већини гласова рје шава, и имају једино право: конзисторијалног нодпреседника и канцелисту именовати! Епархијална скупштина имала би се држати ш ге§и1а од године до године; конзасгорије и поменути одбври од месеца до месеца. Али томе није тако у ствари. Јер, пошго дневница и путних трошкова није, то остаје све то на папиру тако, да године прођу, а епарх. скупштина није; и да више месеци прохује, док се конзисторијалне и одборске сједнице држати могу, будући да кад и кад није ниједног члана присутног, а често се по нужди држе сједнице и са мање од прописаног броја чланова од које последње околности била би наравно та нравна последица, да би се ас1а е! &с4а такових сједница сматрати морала као Ше§а(:а. , И тако састављеним и из таквих е1етеи(;а састојећим се органима повјерен је васколики надзор, управа и судство у епархијама! У Митронолији иостојб онет ови органи: Сабор, саб. одбор, митроп. Савет, црквени и школ. Савет. И у тим органима узета је пропорција чланова између једног и другог сталежа она иста, која влада у епарх. органима; избор пак самих чланова, и то за сабор, лежи у рукама мирјана, јер ови бирају не само мирјане, већ и оне од свенггеничког сталежа. Од тако склопљеног сабора бирају се чланови за саборски одбор, митрополитски и црквени савет, бирају се главни и епархијски школски референти и то све без утицаја суштественог од стране митрополита и епискоиа. Митрсполиту је, који је предсједник у свима тима органима, уручено једино то нраво; да може канцеларијско и иослужитељско особље наименовати и одпустити, но тако, да у случају одиуста одпуштени може узети рекурс на саб. одбор, који тада суди између иредсједпика или иатријарха митроиолита и фурупџије ил оџачара! И ово је од таког големог по цркву и др-