Српски сион

Бјрој 35.

п 6№Шћ сис)е а

Стр, Ш.

жаву замашаја, и вредности суштествене, да је морало доћи у устројство саборско! ( уг (1. кр. реск. (Ко 14 маја 1875; § 22 Нз. с. Сабор се има јп ге^и1а држати од 3 до 3 године; саб. одбор од 3 до 3 мјесеца; митронолит. цркв. савет од пол до пол године, а митр. школ. савет но потреби. Сви чланови имају дневнице и накнаду путних трошкова, те и с тога и мјеста у вишим органима тима судско-административнима задржавају обично тон давајуће особе у и ван сабора. И тако састављеним органима тима иоручена је легислација, више судство, виша администрација, и надзор главни! И сви ти иредозначени органи од доле иа до горе, дјејствују, као што се из предречених види, колегијално, и периодично, од времена на време; од куд сљедује то, да у оном дугом међувремену, кад сједница није и надзора и суда и уираве нчје. У том дакле времену виси и црква и школа у ваздуху између неба и земље; јер дотични иредсједници односно митрополит и епискон немају, осим горе изложених, никаква друга нрава, до ли једине дужности: у седницама предсједавати, повећини гласова закључке изрицати, и настојавати да се точно експедирају. Па и сама одговорност она, која лежи на појединим органима; фиктивна је, нити има какве практичне вредности, будући је колегијална. Истина, одговорности има ипак, али не на папиру у односним наредбама, већ у самој ствари. И та одговорност, ако и ничим, не само иравно но и правично оправдана, почива на Митронолиту и Епископима и према клиру осталом п према народу, ко.ји још никако не могу да нољају, да је Епископат по све обезвлашћрн, па и према самој високој влади, која и нехотимице неће да зна, да су Митрополиту и Епискоиима везане руке, и да им је још остављено једино упражњаваље личних права и функција, него их у наточ тјрме стању још иовлачи недужне, јер за рад других, од њих ии у чем одвисних, на одговор, као што о том в. одписи преузвишеног г. министра нросвјете и цркв. одјела од 9 окт. 1873 Н. 27786 и 19 новем. 1874 бр. 31059 и сувише сведоче. Па из свега тога каква извире смер, каква им цјел сабора, односно странке оне, која сабор рукововоди ?

На питање то, даје се већ по преднаведеном одговор саставити у ово неколико речи: све под сво.ју капу ставити; све од себе зависним у сваком погледу учинити, и то под фирмом цркве и на рачун и одговорност клира. И ово ,је скоро сасвим и изведено. Јер као што се из горе показаног састава односних органа и делокруга тих види, почива и легислација и администрација и јурисдикција и надзор у рукама те тако зване народне странке исто тако, као што у рукама њеним леже васколики фондови и фундације с наименовањем „народно"; ако нрем је извјестно, да су све то, имајући опредељене своје сврхе, добра црквена, заклада и завештања појединих особа, и да народ, као такав, не само да никакве закладе, никаква фонда подигао, никакво добро набавио није, већ да народ тај, као такав у држави не може састављати, па и бити правни субјект (Кесћ^вићјес!), на да не може потоме ни добра као такав посједовати. А на колико је та номенклација у политичном погледу и; пробитачна, знати ће надлежно место боље расудити и оцјенити исто тако, као што ће и сваки у истини православни морати потврдити, да црква његова нити је за народ, нити за време, нити за предјел привезана, и да „народно" није, као шго се хоће, сћагас1;епаИсоп цркве његове, већ како ту IX члаи вјере његове каракгерише, говорећи: „вјерују у једину свету саборну и апостолску цркву." Но шта више, и сами предмети догматични, обредни и литургични, па и они који се односе на дисциплину у духовним стварима, стоје у рукама те странке. Јер кад се но § 18. прев. кр. Рескрипта од 14. маја 1875 даје нраво расправљања тих предмета Митрополиту и Еписконима, односно Синоду, а по § 19. бр. 10. истог релфипта сабору опет нристоји право устројавања конзисторије и Апелаторије, којих делокруг састављају баш ти исти прецмети у I и II. инстанцији — истина по предходном преслушању Синода, али кога мненије сабор цризнати или одбацити може; онда ко да не види, да се једном руком све то синоду даје, а другом опет све то и одузима при околности још тој, гди ни у једној наредби не стоји, да је ■ Синод бар у нредметима тима судија у III инстанцији, и ко да не види, да онда сабор може и сам Синод рег апа1о§!ат устројавати, на што је већ и склоњен да учини.