Српски сион

чјтр . ои<±.

в «јг1и.јли

ииип".

БР. 30.

а1^ие уођјб Јп1ег уо « ргорпа 1аси1(:а1е ех паИопе КавсЈапа сопвШиеге Агсћјерјбсорит, (Јпет зШив еес1е81а811сп8 е,1 веси1ап8 1п1ег 8е еН^е!, гзсјш АЕргзсорт ивзГвг /Љегат ћоА)ва1 /аси/Шш (МзропепсИ сит отпИшз опвпГакз дг. гИив ссс1езпб, Ергзсороз сопзесгапсН, засег/Шез %п МопазГегпз сМзропепсМ, Твтр1а иМ ориз /ивгИ, ргорпа /аси1Ше вхз1гиепсИ. гп етШптз е1 кИИв Еазсгатз засегсШвз зиЈзогсИпапсМ: ^егђо згси1 ћасШгиз, уг. пЧиа ессквив с! ЕјИ8с1ет РгоГен8101118 соттитШг ргаее88е \ г а1еа1 вх ргоргга амГопШв есвкзгазИса. ЗШЉиз рогго всскзгазИсгз увШ АЕргзсоро, Ергзсоргз оттзсрлв сдвпеггз засвгсШЉиз дг. гИиз т топазГепгз е1 Твтркз тапеаГргорпа [асиМаз сИзропепсМ Иа, гс1 пето гп ргаеЉсИз топаз1егИз е1 ТвтрИз ас ЕвзгскпИз УвзГпз VГо1епИат вхвг"сеге уа1еа1, пвс зирвг всскзгазИсо зШи иИиз зесиктит. ргае1ег 1108 ро^евШет ћаћеа! ане81апсН уе1 1псарМуЈ1ап<11 аШциет, 8ес1 АЕрЈвсорив 1а1е8 а 8е (1ерет1еп!;е8 есс1е81а8(;1С08 роепат аПдиат 111 сиггеиЉ јиге есс1е81а81;1со 8еи сапоп1Со ритге дива1.. 1)епј(|ие и,1 отпез аћ АЕргзсоро /атдиат а сарИв зио вссЉзгазИсо , 1ат гп зрггИиаШиз, ^иат весикпћив (1ереп(1еап1; с1етепИ881те Уо1ити8 јићетиз. Привилегија ова, каже ее, нипгга друго није, доли рас1ит соуепћт, илити конкордат, углављен изме}ју земље Господара с јндне, и предстатеља дркве, који тада уједно би и глава народу, с друге стране. У привилегији тој, као што се очито видп, није ни сљеди, ама баш никакве, ед права, крепошћу кога би народ овлашћен био на сабору каквом, у овим странама свој рјешавајући глас, који би се цркве и црквених тицао, дати по вољи својој, изузимајући једног једипог права, митрополита, и то тек у скупу са свештенством, сљедовагелно ио превасходетву и са Епископи, себи изабрати, и ово последње но свој прилици само с тога, гашо митроиолит тада бијаше уједно и поглавица народу ггг завсикггИгиз. Чланак ХХУ11. од 1790, на који се нозива обично, гласи: 8иа ге§1а аро81оНса тајез^ав с1етеп1;1881те аппиеге (Н&паШг, и<; &г. гИиз поп ипШ ]псо1ае .... асдшгеп^огит отп1ит оШсЈогит сарасев 81п(;. .. Јипћиб се1его(цип ге§'јае таје8(;аН8 с1гса пе0'оНа с1ег! есс1е81ае, геН§чоп18, сијив ехегсШит

р1епе 1р818 Нћегит егН; ГппДаНопит, 81и(Погит ас ји\ г еп1пГ|8 е(1исаНо1П8 поп ттиз ргткдгогит Грзогит, (|иас Гии(1атеп1;аН ге§ш сопаННШопЈ поп а.(1уег8аи1иг, ргои! таје81а8 8асгаН88Јта а §1опо8ае тетопае. тајопћив 81118 ассерј 1, Иа е1(1ет а11еГа!ае Ее^ае тајсвћШ рогго (јподие 1и 8а1уо геНсНв" Државни овај закон ништа друго не чини, доли потврђује између осталог привилегије, следователно и оно у иривилегијама, уиае Гип(1атеи1;аН ге§ш сопбШиНоп! поп аскегвапШг, под којим речима само се политична страна привилегија разумети може. Томе у наточ стоје садкшње установе, ко.је извора и наслона свта налазе у IX. зак. чл. 1868, уручу.јућем скуколику власт у цркви и за цркву пастви, како ,је то у самој ствари протумачено. Но као што ни један, па ни српски народ цркве ове није имао — по сведочби горе наведеног — права цркву своју уређивати и с њоме уирављати, а нпјмање по својо.ј палети, својој вољи, без сваког обзира на догматичну цркве науку, на канонично, на истој науци базирајуће се ираво, и традиције цркве; то се нп вјернима односно народу томе не може подјелити аутономија у уиитном смиспу, но црквп једино може и треба држава да поврати ону слободу, коју Је црква овамо са собом донела, коју и данас под владом турском ужива. и која је овде за доба ере абсолутичне стесњена била; држава треба према цркви овој већ да праведна буде, а уједно и да постигне тиме, да се при слободнијем кретању и развијању религиозног и црквеног живота и бољи елементи к заједничкој нравствениј радњи саберу, те да тако и снажније на том иољу радећи, успјешније к цјели својој тећи узмогну. Коме другом, ако не цркви, и може авгономија дана бити ? Јер иначе би се то звало и најнростији појам у ствари пореметити, и иреокренути, ако би се сирјеч други неки фактор, а не црква, прнзнао, коме је автономија у део пала; а најмање може аугономија у њеној сушности окренута бити иротив саме цркве. У том случају стајала би цјел и дјејствије аутономије себи диаметрално на супрот, једно друго морало би двигнути. Напротив искључује автономија унутар онредјелених јој граница сваки ван оргапизма цркве стоје&и уплив, даклв ц саме државе,