Српски сион

„(ЈРИСКН

сиоа.-

СЗтр. 60ђ

остављајући овој врховни надзор, но с примањем дужности, да изгреде из гранида аутономије, ма ови одкуд дошли, предохрањује и одбија; а пошто има и таквих ствари, које, ако и јесу природе духовне и црквене, али се односе на вњешни тих поредак, и то је онда ту држава и једна врховна власт, која би за постигнути обострану, црквену сирјеч и државну, цјел, имала на пољу том са правима црквене власти носиоцима споразумети се. Ако се дакле тако аутономија, као што ју ја схваћам, узети има; онда се — при грађењу закона упитног и постојећих штатута понаособ, ако је све то од потребе, не сме с тога, што је црква ова иозитивна , од самог Бога основана заједница, из вида изнустити оиредјелења онога, који је цркви тој темељ положио, који је цркву ту установио. Тек оно само, што је божанствени установитељ неоиредјеленога оставио, може се, ако шо корисш цркве иште, допунително опредјелити; али и шо само по иравим, травилним носиоцим-а власши у цр^сви; одкуд сљедује, да у цркви овој за то, што она није ириродна , произволна, не може ни устројство нити пггатути такви зависити од -ароизвољне сучланова шгодбе, нити могу с тога органи цркв. администрације пуномоћија евоја путем погодбе .такве получити по начину демократичних задруга, дочим су таква получили од самог установитеља цркве, који је Апостолима реко: Ни сте Ви мене, већ сам ја вас изабрао, и као што је мене отац послао, тако и ја вас шиљем, идите у свет, проповедујте Евангелије итд. Зато пак што у намјери божественог установитеља не лежаше, да цркву своју посредством непрекидно трајућег неиосредног посредовања свога, већ да ју на начин човечји крјени и развија, наредио је и власт у цркви видиму с пуномоћијем, да све оно што је за промицање цјели црквене по околностима времена, нуждно, опредјели и уреди, али свагда са обзиром на науку и оиредјелења његова то да буде и да бива. Власт ту уручио је Христос Спаситељ не народу, но Апостолима својима по сведочби св. писма, односно у Мат. 18, 15 — 18; 28, 18—20; Лук. 10. 19. Јов. 20, 21— 23. Апостоли су — а не вјерни — народ власт ту од части совокупно, ио сведочби дјејанија апостолских, од части пак и појединце

упражњавали, из II. Кор. 9. 10. 0—8, I. Кор. 4, 21 — 11., 10; Тим. 5. 19. И власт ту пренели су Апостоли на своје у званију.апостолском последоватеље и насљеднике као што то искају мјеста II. Тим. 2, 25. 4. 2; Тим. 1, 5. Ти последоватељи и наследници Апостола у правилној цркв. власти нису вјерни — народ — већ Епископи, о чем довољно сведочбу нодају преднаведена места св. писма и једногласно учења св. отаца цркве. Тако сведочи Епископ Клар на картагенском сабору од 255 ари<1 Аи§и8{. 1Љг. 8. <1е Вар1 соп(;га Сопа1. сар. 43) говорећи: МашГевк ев1 веп^епИа Бо1111111 П 081 п Је811 СћтИ тШепИб 81108 Ар081;о1о8 е1 1р818 8оН8 ро1е81а1;ет 811)1 а Ра1ге (1а1ат регтШепНз, (ЈиИ >из поз зиссеАгтиз еа&ет ро1ез1а1е есскзгат Вотгт диђетапИз. Кипријан у писму 42 на Епископа римског Корнелија: Нос уе1 тахппе Гга1ег 1а1>огати8 е( 1а1зогаге «1е1)етп8 и! ипИа1ет а ЈЈотто е1 ре1 арозШоз поЈјгз зиссеззогптз (гаМктг, диапћпп ро881шш8, ођИпеге сигети8. — Аугустин на Рба1ш. 44. Ра1гез т1881 8ип(; арозМГ, рго аро81о1Ј8 Ш11 паИ §ип1 вЉ1, сопбИиН вип! Ер18СорЈ. Но<Ке ешт Ер18сор1, 8ип1 рег 1;о(;ит типЈит ип(1е паИ 8ип(;? 1рза есс1е81а раћ - е8 Шо8 арре1 1а(, 1р8а Шо8 ^епиИ;, 1р8а Шоз соп8111и1(; 111 8есИ 1ш8 ра1гит. А Хијероним у писму на Евагрија вели: НМситдие ГиегИ ер18сори8 81уе Вотае, 81Уе Еи^иђи, 81Уе Соп8 (;ап(;1пороН, 81Уе Вће^н, 81Уе А1ехаш1пае, 81Уе Тћгаш8, ејизЈет тегШ, ејибЈет 8асег<1о11 — отпез арозШогит зиссеззогез зип1 Епископскаје дакле власт исто тако, кано и она апостолска божесшвеног установљења у цркви овој, те зато колико је неправедно, дапаче злобно, толико је не мање и смешно онс пребацивање, као да је храњење и брањење црквених права од стране Епискона грамжењс неко за власти. Чување бо и одбрана своје 3 цркви власти, самим установитељем цркве прекс Апостола дане, не може се никако назватг грамжење за влашћу, напротив грамзе сви они којима право власти у цркви овој ни с кој< стране правно не припада, а хоће силом власи такве да се докопају, шго би се с пуним пра вом назвати дало: упадање у права другог 1 отимачина, чему се опаре старо права нравило које вели : „поп Исе<; Га1сет 111 аНепат теззеп тЈ1сеге".