Српски сион

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСХЕ ПРДВОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ

Архипаетирека поеланица Његова Виеокопреоевештенетва епиекопа Пакрачког Мирона Николића парохијеком евештенетву у епархији Пакрачкој. Бр. 113. през. ех 1991. Свему часном и иречасном свештепству иарохијском у иравосл. сриској еиархији Пакрачкој. По оној народној „неможе се борити шути са рогатим", неможе ни невјешти изаћи на крај са вјештим, са онијем, који се оборужао знањем и вјештином, што у борби за опстанак, и у општој утакмици људској, вриједи много више од снаге обичне, свакоме човјеку, мање више урођене. Зато и заостаје у свему онај који не напредује у науци и вјештини, и постаје, хтио ил' не хтио, слуга оном који напредује, јер знање и вјештина неодољиво утјечу на свакога, а савлађују и највеће тешкоће у животу и свијету. Пропадање српскога народа нашега за ово пошљедњих 30—40 година, није друго него знак, да ми за то вријеме нијесмо били наоружани знањем и вјештином онако, као што су били наоружани они, с којима смо за то вријеме имали да издржимо борбу за опстанак. И уколико смо гдје подлегли у борби тој, подлегли смо једино са слаба оружја својега, са незнања и невјештине своје, а не, што би тако баш морало бити. Најбољи су доказ томе властите куће наше и земље, што су за то вријеме прешле у туђе руке, и сада ваљају другоме куд и камо више, него што су ваљале нама. А зашто? Само зато, што је други знао и умио нашу иотлеушицу да претвори у зиданицу , а нашу љутицу земљу, у бујавицу, док смо ми заборавили мудру ону ријеч, да је боље умјети, него имати. Незнање наше и неумјешност, узроком су, што су и разни занати наши и тргокина , из руку наших, гтрешли у руке које нијесу наше.

ВЛАСИИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован Јеремић

У Ср. Карловцима у недељу 16. септембра 1901

ЗВАНИЧНИ ДЕО.