Српски сион

С тр . 620.

„0ШЖ1 СИОН к .

Б р . 37.

Јест! Подлегли смо у борби за опстанак само зато, што сс нијссмо према новим приликама и ми обновили знањем и вјештином, што се нијесмо наоружали новим сувремсним оружјем. А да смо се наоружали, ми бисмо се и одржали. Одржали бисмо се много лакше, него што је туђину било нападати на нас, и потискивати нас са топлих огњишта наших. Али вели добро она пословица наша: »да је до кадије, као што је од кадије" разумије се иа.пети, искуства!. . . На те нове, у многоме промијењене прилике наше, дужан једаопомиње народ свој сваки без разлике звања и положаја родољуб. Но у првоме реду позван је свештеник , као пастир и учитељ, да упућује народ свој сваком приликом на ноп октот, којим данас мора да живи онај, који не жели од госиодара да постане слуга, него да заузме и одржи у свијету међу људима онај који га иде положај. Тај нови зкивот, којим данас морамо да живимо, ако хоћемо да заузмемо и одржимо онај који нас иде положај, изискује од нас и доброга знања и доброга васиитања, особито у ономе, што ће коме да буде иозив, или занат , од кога ће да живи и прибавља хл^еб насушни себи и својима. Знање и васиитање даје новим нараштајима света црква и на њедрима њезиним одњегована мила кћи јој народна школа. У више прилика говорили смо браћи свештенипима и побуђивали смо их, да у цркви извршују своје свете дужности што је могуће тачније и савјссније, а овом приликом ћемо само са особитим нагласком истаћи потребу, да у вршењу тијех дужности особиту пажњу обрате на млађе нараштаје, у којима треба, помоћу Божјом, да се препородимо. Нијесмо такође пропустили скренути већ више пута пажњу својих сарадника у винограду Господњем на школу, у којој они имају велику задаћу да изврше, стварајући кроз њу јака вјером у Бога и разборита покољења, на која би се будућност нашега народа могла сигурно ослонити. Овом пак приликом, сада баш, када се поново отварају врата школска; да на њих уђе одморена и за школу дорасла омладина народна, молимо вас браћо и дјецо духовна, не заборавите диван примјер највећега пријатеља дјеце, не заборавите на примјер Господа нашега Исуса Христа. Пригрлите омладину народну на груди своје, поклоните јој љубав своју, жртвујтејој душу своју. Не касните у школу, не пролазите крај ње. Ту је наш будући народ, а у вас је ул1 његов, срце његово и душа његова. Журите се, дајте му улш небеског, дајте му срца анђелског, дајте му душе хришћанске. Ви сте кадри од Богу миле дјечице подизати Богу миле људе, л^уде побожне, тријезне, паметне и разборите, честите и поштене, који ће се знати наћи у новилг пргиикалш окивота и мушки им одољети, особито када још сваки од њих добро испече струку, коју ће у животу имати да ради. Да, и то треба. Ко ће бити ратар, тај треба понајприје да зна добро управл^ати ралом својим и свима алатима, којима се земља боље учиња и спрема за бољи род и плод. Занатлија треба да испече добро занат свој, и унесе у њ све оно, што је занату његовом прибавила сувремена наука и вјештина. А трговци да знају добре изворе еспапу своме, и путеве којима се најлакше долази до тих извора, па да могу и добром робом и улгјереном цијеном радити и издржати утакмицу, без које ријетко да је данас и најнезнатније мјестанце. У новије доба учињен је код нас и у томе занатлнјско-трговачкоме правцу, неки мали покрет на боље. Управа » Привредника " у Загребу, узела је на се и тај родољубиви задатак, да смјешта добру дјецу нашу на разна добра мјеста на занате и у трговине, код наших напреднијих људи, а и код странаца, и да се стара о тој