Српски сион

Б р . 38.

„СРПСКИ СИОВ."

О тр . 645

достојан мзди своел. И при свој тој вици држи, да се не ће огријешити ни о решкриит ни о своју савјест, ако као консисторијални повјереник, а не као наименовани предсједник, подигне одређену му награду, јер није могао нигдје наћи у решкрипту, гдје би стојало, да консисгорија не смије у опћини, у којој не иде као што би требало, поставити свога повјереника или гдје би стајало, да такав повјереник мора бити бесплатан. А сад мало историје те предсједничке наименоваиости с платом: Са предсједништвом у цркв. општини петрињској натеже се већ више година, али скоро ће бити три године како неће нико да буде предсједник у тој општини, с разлога што бити предеједпиком у тој опћини није лака ствар, јер предсједпиштво ове општине није служба части, већ служба „потегни!" Ту би част могао вршити само такав човјек, који не би имао друге ннкакве службе, нити икаква друга посла. који би при том тај посао разумио, поред тога био енергичан, резолутан и мало Флегматичан, али и вриједан. Мисли се, да је ово најбогатија општина у горњокарловачкој дијецези, зато што има силне Фундације којима рукује, но због којих се ратосиља сваки предсједничке части, а неће иико да вјерује да та општина материјално стоји врло рђаво, и да је при том врло дужна, те своје потребе мора сваке године наметом нодмиривати. А кад се чује за намет, особито црквени, онда је сваки нервозан, и онда да богме на коме ће искалвти своје срце већ на предсједнику, јер овај је крив, што не умије банке правити, на да сачува општину од намета. Па онда свака баба у општини хоће да иредсједнику заповједа и приговара, те да критикује његов рад, ма био он најсавеснији у својој дужности. Као што споменух има под управом ове општине преко 20 Фундација у износу од преко 32 хиљаде Форината, које се налазе у облигацијама и вредносним папирима, осим тога ту је црква, школа и још три куће. 0 свему томе треба се бринути, треба радити, а и умјети радити. Не да се нико да сваки дан по 2—3 сата ради у канцеларији, да прима уплате интереса отплате главнице и да исплаћује које какве рачуне; не да се никоме да се мота по судовима са немарним дужницима. Није предсједник, цркв. општине петрињске само предсједник, већ и благајник, и водитељ ексхибита, и концентант, и преписивач, н експедитор, а

често и подворник и т. д., дакле није чудо што се те ч.ас-ти сваки ратос,ил>а. И кад се, дакле, нико не хтједе примити ове часне службе, и ако је консисторија позивала општину више пута, да нредсједника изабере, пошто пређашњи врло честити нредсједник умировљеникр.кот. предстојник г. Симо Мраовић, које због старости и тешког посла, у онштини, које опет збогсекирања и подметања свакаквих, није хтио више, да врши ту часну службу ; повјерила је консисторија потписаном управу исте опшгине овако: „Пошто се нико не ће да прими предеједништва у цркв. општини иетрињској, то да не би општина остала без главе, умољавате се, да као повјереник ове области примите управу исте, дотле, докле иста не изабере законитог предсједника. И ако је нотиисаном било тешко поред своје, да се прими и ове тешке и с великом одговорношћу скончане службе, он се је ипак морао нримити, јер није могао својој претпостављеној области отказати дужну послушност, а налагала му је то и дужност, јер није могао доиустити, да настане у онштини дар-мар. Али је инак одмах молио, да се што прије ријеиш те службе. Сазивао је чешће скуиштнну, стављао избор предсједника сваки пут на дневни ред и преклињао, да се бира предсједник, али нико се не хтједе примити предсједништва, и тако је тај тобоже наименовани нредсједник издурао годину дана бесплатно. Па ако је било за поштење било је доста, јер је таЈ наименовани предсједник због предсједништва имао иреко двије стотине Форината у години тој штете, те је, не мислећи тијем изнудити какву награду, молио коноисторију, да га ријеши службе, која му доноси и моралне и материјалне штете, па да изволи са општином располагати по свом најбољем расуђењу, јер он даље никако не може управљати иетом општииом. На то је консисторија и опет позвала цркв. општину да изабере предеЈ 'едника, иначе ће све дотле докле га не изабере имати њеноме повјв' ренику -- плаћати награду. Повјереник Ј 'е све ово одбијао и молио само да га ријеше управе, јер кад не може општини иослужити бесплатно, не може ни за плаћу, ала општина је примила консисторијално ријешење на знање са одобрењем, замоливши управитеља да и даље управља општином. Управитељ је молио да бираји предсједника, али је општина и оиет остала при старом, а уиравитељ замоли консисторију, да га ријеши већ једном дужности уиравитеља, јер