Српски сион

сиоа. к

јатељства, нето су братски расположени спрам руских жисионара. Што се тиче немира у народу због хришћанских мисионара, то се делом односи на катодичке мисионаре у Јапану, делом нак на оне католичке мисионаре, који због побуне у Кини прибегоше у Јапан н ту развише своје сектанство. (Манастир — казниона.) На 40 врста од губернијског града Владимира лежи стари Спасо-Јефимијски манастир. Овај манастир постоји већ пет векова. У северном углу манастирске баште виде се бели зидови, које посетилад не разликује од манастира; тек обилазећи у округ видиш, да се ти зидови кругом затварају т. ј. да су ти зидови друтим зидовима окружени. То је казннона за кривце и једини ула« у њу чувају војници. Нико осим архимавдрита, којп је уједно и надзорник, нема приступа у њу. У другој књизи „Трудо†Владимјрскои архивиои коммисш" налази се података о оснивању и ирвии годинама живота ове казнионе Г. 1769. Катарина Друга „високим својим указом благоизволела је наредитн, да се сви заточенпци из Московске губерније, по^лани од тајне канцеларпје у поједине манастире, пренесу у Суздалску епархију у манастир Сиасо-Јефимијски." У овај манастир затварани су били многи знаменити људи, духовници, религијозни престунници, официри армије и грађански чиновници. У оскудици срестава за издржавање заточеника поклонила је држава 100.000 руб, с наредбом, да се казниона има тако преустројити, да сваки заточеник има своју собицу, и да ни под којим условом не сме по више њих бити у једној соби. За издржавање сваког појединца троши држава годишње редовно 150 руб. Архимандрит сваким даном посећује затворенике и с њима се разговара. Данашњи архимандрит је млад монах из знамените аристократске нородице и свршио је курс у војено-медицинској академији. Разне белешке. (Нов предлзг за ре^орму календара.) Чувени астроном Камнло Флам«фион препоручује, да се календар реформише тако, да годииа има 364 дана дакле 52 недеље, а седме године да јој се додајош једна педеља дана и ова — препоручује реформатор — да буде, као оно у старих Јевреја, држана као светковина, и те недеље дана да се не ради никакав посао. Фламарион нуди премију од 5000 франака ономе, који пронађе бољу реформу календара. — Без обзира на то, што данас нема смисла угледати се на туђе обичаје који су давно нестали, ова Фламарионова реформа је и астрономски нетачна, што може увпдети и обично око. Од свију досада-

шњих ггројеката најбољи је, нема сумње, пројект Максима ТрпковпЛџ професора гимназије краља Александра I. у Веограду. Једини он је задатак о реформи календара рзшио тако повољно, да га све цркве мирном душом прихватити могу, јер се по његову предлогу црквена година са тропском слаже да се не може боље пожелети; уз то је сасвим прпмењљива на дојакошње уобичајене начине изналажења Ускрса, и осгалих празника и дана. Желети је само, да овај наш реформатор калеидара своје студије, које су по разним часопосима штампане а неке н као посебне књижице одштампане, изда у сређеној целини, те их иоднесе начелништву православне цркве као конкретан предлог. (По Трпковићеву предлогу, који можемо назвати сриским, остају престуипе године као и досад, дакле оне које су дељиве са 4 без остатка, осим секуларних од којих су преступне само оне које подељене са 9 дају остатак 0 или 4; све остале године су просте. На тај начин поправљена је јулианска година тако, да се при усвајању дужине године са 365 дана 5 сати 48 минута и 48 секунада, које се мере веЛина астронома држи, не би појавила диференција никада; а тек ако би имала право мањина астронома, која рачуна годину са х 1 2 секунда краћом, онда би се разлпка за један дап нагомилала за 172.800 година, и ако се ова не би уклањала, то би се погрешка која данас постоји вратила након 2,410.200 година.) (Једанаеот градова један на другом.) Надавве раскопине Ф. Петри-а и Бга Влиса у Палестпни близу Јерусалума, показаше дивне резултате. На месту ишчезлог града Соломонова — Лахиса откопано је 11 градова подигнутих један на другим. Најнижи је из XX. века а највиши из IV. в. пре Рођ. Христова. Најиижи град (ив XX. в. до Р. Хр.) саграђен је, по речима архитекта Да-Туш-Тревиља, од неиечене цигље, а градиоци су му били библијски народ Амореји. Уаели су топити бакар и друге метале, те се у развалинама палазе разне металне сгвари; сикире, копља украшена животињским главама, велике амајлије, натписи на зидовима, разнолике вазе и др. Неколико векова доцније подигнут је на том месту други град, и тако се продужавало из столећа у столеће, тако, да је већ у V. в. до Р. Хр. панизало се 9 катова градова. У другом граду, саграђеном 4 в. доцније нашао је Бг. Влис нешто слично кућној пећи, из чега закључује да је топљење метала тада било више познато него за 1000 год. до Р. Хр. У трећем граду нађена је клинчаста таблица, на којој су слова врло слична ханаиским словима. Из натписа се види, да је у том