Српски сион

О тр. (ј ЗО.

Бр . бб.

што референта тога бира ШСавет а не сабор, нити се иште више превишње потврђење (§. 3. ал. 2.); даље што бележниг; није народни секретар, већ други, ког бира ШСавет (§. 3. ал. 3.) и што чланови и чиновници полажу паклетву но какву — не прописује се (§. 4.). Од куда сљеди, да би онда (§ 12.) одпасти морала и определења устројства саборског од 14. маја 1875. §. 20. Ш с. и наредбе школске од 1872. §§. 136 —144. шсћшуе. Пошто пак уредба та од привремене, као што и сабор у односној представци говори, разлику више чини у формалном него у битном погледу; то онда и наравна последица бити ће од исте онака каква је текла из нривремено иостојеће уредбе. Тако дакле школе ће и опет остати у оном истом, но већој части жалосном стању, у ком се данас налазе, а ШСавет ће остати и у са мом неиознавању стања својих школа, при свем томе, шго ће се н у напредак састо.јати осим председника, референта и бележника из 8 чланова стручњака (§. 1 ). Митрополит је главни надзорник свију у обсегу митрополије постојећих школа србских (§. 3. ал. 1.). Ал је и ШСавет главни школа тих надзорник (§. 8.) но с ногледош на определење то (§. 8.) с једне и на начин избора и састав сабора и иоступак при донашању одлука у ШСавету (§. 7.) с друге стране. бити ће и сами стварни главни надзорник школа, дочим патријарх-митроиолит остаје, да као титуларни тек само на наниру фигурира, и да тиме за неку фирму конфесионалну служи, макар да школе упитне уредба у речи стојећа не назива конфесионалнима а уједно и да се таквим постунком свака одговорност на митрополита а и еписконе, односно на цркву обали. Истина §. 11. опредељује, да је Савет одговоран сабору, али није ли таква одговорност фиктивна. Јер, остављајући на страну, да чланови Савега, обично седе и у самом сабору, и да су у томе више мање меродавни, гди се још тело такво морално, које се, као што је иројектирани ШСавет, периодично, од времена на време, и то не свагда од једних и истих чланова (§. 7.) у сједницама састоји и у ком се 81ап1е веабшпе веббшпз Рго<;осоШ не аутентицирају од присутних у сједницама чланова, може с успехом повући на одговор ? Неће ли ■

од иовучених на одговор један на другог кривицу бацати, и сви можда на реФерен т а, бележника и митрополита-иредседника ? Како права кривца нронаћи? И неће ли се, као шго данас бива, морални кривац за свеколике нереде тражити у митрополиту и од државе и од цркне, и од народа, па и самог тог тела ири свем том, што су митрополиту руке везане при околности, гди се тело без сваког сутицаја од стране његове склапа (§. 1.) и гди он никаква ирава, доли једне дужности, да седнице сазвати (§. 1.) и гласове куиити, те но већини тих закључке проглашавати (§. 7.) и ове наравно са свзјим потписом провиђене и ексиедираги има. У осталом и онредељени број чланова (§. 1.), не само да је скуп, будући да исти (§. 5.) вуку дневнице у накнаду за путне трошкове, како који ове последње наравно нарачунају, из клирикалног ф>нда, који се већ на толико црпи, да ће се и у каиитал задирати морати, него није ни нуждан нокрај референта, о ком се иретиоставиги мора, да ће бити не само стручњак (§. 3. ал. 3.) већ и један од најбољих школских стручњака и коме ће дужност бити поглавита, и све што је за унапређење праве тих школа цјели, приуготовљати, те и старати се како ће ту сирему чинити; и покрај још и бележиика, који ће, ако не баш по уредби (§. 3. ал. 3.) а оио по гласу иредставке свакојако бити мораги и опет један од стручњака школских. И не само да није нуждан тај број чланова стручњака, већ је он и сувише дакле излишан покрај сгручњака референта и сгручњака бележника, којих мњенију и у самим стручним нитањима сви ти чланови стручњаци без приговора, као што искуство учи, присгупају, представљајући тим начином једино особе, које долазе, седе, гласове просто дају, и но том одлазе, и за све то дневнице и накнаду путних трошкова вуку. Напослетку долази овде још и та битиа околност, да се са таквим телом које се од времена на време састаје, не да правни надзор и администрација водити са користи, јер ће и администрација и надзор, будући да све то у телу том иочива некључиво, висити између неба и земље у времену између једне н друге седнице. Према иредизложеном држи Синод, немје-