Српски сион

ћРОЈ

„СРПСКИ СМОН"

С ТР , 63?.

родавно, да предстојећеа пројекту уредбе исто као и привремено постојећој оскудевају она условија, која би служити могла к постижењу праве школске ради користи цркве и државе. Мњењу овом ириступиши. Бр. Син. 32. Прочитана је уредба (IV ) о јерархијском фонду, а за тим саслушано мњење Њег. Светости г. патријарха о истој следећег садржаја. Што се овог операта тиче, има се прпметити, једно то, да одредбе садржане у §. 2. ал. 2. и §. В. чл. в. стоје у свези с уредбом о дотацији иарох. свештенства, коју је сабор. одбор сабору од год, 1879. поднео, но коју овај у расправу узео није, а наиме са §§. 82. и 80. исте уредбе, иошто се наиме не може у напред знати, какав ће се начин дотације у своје време усвојити, то је јасно, да горе наведени §§. уредбе о јерархијском фонду уредби о дотацији прејудикују, а да су дакле одредбе у нима садржане преране; а друга је примедба та, да се са. послом изцавања залишних парохијских сесија под закуп окр. протоирезвитери, којих је нозив сасвим други, и који су само чланови и органи конзисгорије, оптерећавати не могу. (§. 5. ал. 2. и 3.) Жњењу овом пришуиити. Вр. Син. 33. Прочитана је уредба (У.) о манастирском фонду, а за тим мњење Њег. Светости г. патријарха о истој, које гласи : 0 уредби тој може Синод само за толико смерно изјаснити се, да у колико би одређења исте одговарала унаиређењу манастира и у духовном и материјалном погледу, у толико да ће иста и тек само као р!а ЛезИепа на папиру фунгирајућа остати с погледом на оно, шго је доле цод УШ. речено. примјечавајући тек једино то у обште — јер се не види разлога, бар правичног, — зашто нигди оиредељена није, да у нечем и клирикални фонд по нужди околности причицати има манастирима у помоћ к достизавању означених у уредби тој цјели манастирских, кад манастири имају дужност, да прилажу клирик. фонду на унапређење његове сврхе сваке године с У 2 сувишка од чиста прихода (види про.јект уредбе 8иИ> УШ. §. 13.) наравно, ако сувишка таква тек буде? Мњењу овом пристушши.

Бр. Син. 34. Прочитана је „уредба (VI.) о надзору над нар. цркв. добрима стојећим под руковањем митронолита патријарха и епископа", а за тим је саслушано мњење Њ. Светости г. патријарха о истој следећег садржаја: Према сада у крепости стојећој у §. 30. ал. 1. садржаној уредби у иогледу управе фондова нема се на овај операт ништа друго приметити, до ли то, да се баш с обзиром на оно, што сабор у својој односној представци ради мотивирања расноложбе садржане у §. 2-ом овог операта наводи. правичним и целисходним бити види, да се епархијски епитроии не просто само ио ирешходном иреслушању, него уираво на иредлог еижкоиа именују. - У осталом ова уредба стоји у свези са уредбом о управи сри. нар. цркв. фондова и фундација, коју је саборски одбор сабору од 1879. поднео, но коју је овај реченом одбору ради нове расправе и поднеска предлога натраг повратио. Уредба ова уређу.је устројство управе фондова и има се тек установити. Мњењу овом ирисшуииши. Бр. Син. 35. Прочитача је „уредба (УП.) о иословнику срп. нар. цркв. сабора", а затим је саслушано мњење Његове Светости о истој сљедећег садржаја: Пословник ће биги најбољи и најцелисходни и онај, који је кратак, јасан, прост и незаплетен, а који је дакле за сваког лако разумљив. Поред таког пословника саветовања лако теку и уштеђује се време и новац. IIIго о нословнику уопште стоји, то се још више желити мора од пословника, црквеног збора, који ће тим простији бити, што је мања односног збора жеља, да га сматрају за неки парламент и ваљада игра улогу таковог. Но овај пословник чини се да не одговара здраво горњим назорима, но да више приличи каквом парламенту него црквеној скупштини. Особито би верификација заступника и конституисање сабора према одредбама садржаним у §§. 1—25. нројектиране уредбе врло много времена однело, осим тога и многи други разни избори; као н. пр. постављање у смислу §§. 67. и (58. изабрати се имајућих одбора и за сваког од ових посебно одређење