Српски сион

Отр . 638

„ОРЦСКИ

сион>

Вр . 38.

броја чланова (§, 70.) иде обично с великим губитком времена тако, да тим мање времена остаје за меритсрну расправу предмета. Мњењу овом присшуигти. (Наставиће се).

Г о в о р Дра Георгија ЛетиИа, архимаидрнта и професора у богословији, држан у гизшазијској свечаној дворани после малога освећења воде и резања свечарског колача на дан Рођења Богородичина, крсног имена Добротворне Задруге Карловкиња. Искуписмо се овде у лепом броју и свечаном расположењу, да заједно прославимо крсно име иаше Женске Добротворне Задруге; да се помолимо Ономе, од Којега свако добро дело и сваки дар савршен долази, за добро и напредак овог красног друштва на славу имена Нзегова благодарећи усрдно на досад подареном обилатом благослову Његову; да се светом водицом, силом Пресвете Тројице, очистимо од свега онога што би нам сметало да у том друштву делујемо и то друштво потпомажемо; а поред свега, да мудру и савесну Управу и вредне и ревносне чланице тога друштва поздравимо, да им признање одамо, на успесима честитамо и за будуће деловање да их охрабримо. Добро дело учинисмо! Са Вогом почињати и завршавати свако дело јесте неопходно потребна ствар, јер у њему живимо и крећемо се; од ЕБегове Свемогуће Промисли све зависи; Његов бла гослов све унапре^ује и лице земљи обнавља, а без њега све се од себе руши и нестаје. Без Духа Господњега, који треба сваку мисао и жељу, свако дело наше да надахњује и освећује, рад је наш хладан и мртав, без плода и кори сти. Ако Господ сам не зида дом, бадава ће се трудити зидари, рекао је Дух Свети. Али добро беше доћи данас амо и због тога, да нежној Задрузи овој храбрости улијемо. У данашње доба, када друштво у саобраћају своме слабо васпитава своје чланове за некористољубиве раденике; у времену, када се убија

у другом свака племенитија тежња и виши интерес још у зачетку; у крајевима где се многи такав рад омаловажава, не потпомаже, да не кажемо спречава; на месту где се мало цени, а много осу|ује; у заједници са множином злурадих и сујетних, који туђе добро и успехе не могу да поднесу и издрже — добро долази нежним душама задругарица наших оваково признање, да истрају и дело своје унапреде. Нека нико не мисли, да потреба признања мора увек шкодити самој вредности доброга дела. Признање то не потребује наша Задруга као неку награду за свој рад, који је тим већи у колико потиче из чистог вишег интереса без икакве награде, него она у том види моралну припомоћ друштва, види да није са свим усамљена у племенитом раду свом, те црпе и одатле за себе одушевљења и полета. Поштовано Друштво ! Сви ми, који овамо дођосмо, без сумње уверени смо о важности Добротворних Задруга, као и о заслугама овомесне наше Женске Задруге. Али ипак не ће бити безкорисно истаћи у најкраћем главне моменте тога, да би из нејасне преставе о томе јаснији појам добили, те из тога и дубље уверење стекли. А ти јасни појмови, на којима се оснива то уверење, имаће силна утецаја и на вољу и на дела наша, те ћемо тада још одушевљеније деловати у овој Задрузи и њу још снажније потпомагати. Појачано уверење наше о том у свести нашој завладаће над нижим личним и животињским мотивима, те ће на бојишту нашег душевног живота стално потискивати сваки појав сујете, злобе, мржње, саревњивости и нетрпљивости, које буду хтеле да утечу на дела наша некорисно и штетно по Задругу. Осим тога боље ћемо тада не само хтети, него и умети Задругу нашу живом речју заступати, пред другима бранити и за њу агитовати, ако нам моменти важности и заслуга њезиних у већој власти буду. Задатак Добротворних Задруга јесте: удруженим .силама по одређеном плану чинити доброчинства т. ј. дела милостиње