Српски сион

В р . 38.

.СРПСКИ СИОН".

С тр . 689.

ближњима, који то потребују. Хришћанство разликује две врете дела милостиње; једна се односе на потребе телесне и зову се дела милостиње телесне; а друга на потребе душевне и зову се дела милостиње душевне. У П Р Б У врсту спадају ова дела: 1.) гладне нахранити, 2.) жедне напојити, 3.) странце у свој дом примити, 4.) наге оденути, 5.) болне надгледати, 6.) сужње походити и 7.) мртве сахранити. У другг пак врсту спадају ова дела: 1.) грешнике поправити, 2.) неуке поучити, 3.) онима, који су у недоумици добар савет дати, 4.) за живе и мртве Вогу се молити, 5.) неправде стрпљиво подносити и 7.) неправде радо праштати. Неједнакост у подели материјалних, умних и моралних добара, која притискује живот наш у плачевној долини овој и често извором многог зла постаје најбоље изравњавају ова дела милостиње, као плод оне божанске силе, која се хришћанска љубав зове и којој је име на небу још лепше. Што љубав хришћанска може, то никакав закон ни реформе социјалистичке не ће моћи. Она може да покрене срца људска на догледу невоље у ближњих, да се милостиња у обилној мери поред великих жртава дели. Она може милостињом љубав код ближњих да распаљује, да оплемењује и задовољство код других да ствара, што милостиња, која из неког права потиче, не може. А задовољство и јесте овде главна ствар Јер дррштво човечанско нема толико блага да запуши јаз, који потиче из неоправданог незадовољства. Особито делима милостиње душевне утече силно љубав хришћанска и судбину човечју олакшава. Духовна блага, која љубав дели, најбоље засићавају и сретнима чине човечанство. То је право благо, које прогања све оскудице и материјалне и душевне. Јер шта више вреди делити често милостињу телесну или поделити милостињу душевну, те тиме и телесне оскудице спречити, неког поправити и на рад потстаћи, ексистенцију неком створити или зараду му наћи, неком извор сиромаштва запушити. То је већа за- '

дужбина и њу може и богат и убог чинити. Делима милостиње душевне стално се помаже ближњима у свакој оскудици, уз то васпитава се и чува душа ближњега од пропасти. А благо душе стоји над свачим, јер шта вреди човеку, ако сав свет освоји, а душу своју тиме огреши? Осим тога нема сумње да милостиња телесна, ако не стоји у вези са милостињом духовном, не само да много не помаже, него често и квари; потпомаже леност, изазива незадовољство, неблагодарност и т. д. С тога и ако приватна милостиња не може често, а да не учини погрешку, да деморализује, те тако више одмаже, него помаже: милостиња задруга, која се по плану према извесним вишим сврхама дога^а, морала би својом организацијом мудро економисати са милостињом и милостињу телесну служењу милостиње душевне подврћи. Наша Добротворна Задруга вршила је дела милостиње са лепим успехом и стекла себи вечиту заслугу пред судом Онога, који је обећао да ће и чагпу воде, пружену ближњем, достојно наградити. Она је вршила особито дела милостиње телесне, али не без одређена плана према вишој сврси духовној, не без везе са делима милостиње душевне. Колико је поможено и духовном добру наше месне дечице, када је материјалном помоћу ове Задруге, особитом набавком одела, многој дечици омогућено похађање школе и цркве, ових неисцрпних извора жаве хране духовне! Колико је ученика тименајош већи мар подстакнуто! Колико је јадне дечице сачувано од злобе на своје садруге, боље одевене! Колико је нежних душа облагорођено и на добро из рана упућено у овдашњем забавишту, које наша .Задруга издржава, и колико је милостиње тиме учињено! Колико је пак душа и ван школе материјалном помоћу сачувано од већих грехова, од хулења на Вога због худе судбине, од злобе, неморалног живота, можда и од самоубијства! Али поред тога желети би било, да наша Задруга приступи што већем оства