Српски сион

Стр. 652. , „СРПСКМ

тако важно питање покушаћемо ми да са богословске тачке гдедишта ријеишмо, по ггрије пего што на саму ствар пријеђемо. тачно ћемо формулисати, шта ми себи под тим постанком х^окора замишљамс. Расправљање о овом питању пеће се односити на ту психолошку чињеницу, како човјек, који се без знања говора рађа, почиње при бу^ењу свијести говорити; човјек ту учи говорити, он развија способност с којом се родио и тако себи присваја говор, који већ постоји. То је као што рекосмо задаћа психологије и ми се у то нећемо упуштати.* Наше ће се расправљање односити на то, како је у опће постао говор у цијелом човјечјем роду: оно ће пријећи на почетак свега човјечјег бића и ићи за тим, да докаже, како и откуда је човјек дошао до говора — тога свог најдрагоцјенијег блага. — Многи су се богослови и старијег и новијег времена занимали решавањем тога и у горе споменутом облику изложеног питања и ми ћемо покушати да уз припомоћ њихову то питање што боље расвијетлимо, обазирући се при том и на резултате по јединих научењака, који су се тим питањем бавили. Ваљда нема хипотезе, која би се могла измислити о овом питању, а која не би имала своје заступнике и бранитеље. Ми би промашили своју сврху, кад би се освртали на све хипотезе, које постоје, и доказивали њихову неистинитост, а труд би нам ипак био узалудан. Споменућемо зато само неке најновије. — Присташе новог учења о развитку свега у свијету заступају то мишљење, да се говор код човјека тек мало по мало појављивао; да је говор продукат постепеног развића и преображавања човјека из бића неразумног и бесвјесног у биће разумно и свјесно; да се говор у човјечјем роду постепено развијао, полазећи као од сјемена, док није постао разгранато стабло — док се није сасвим развио. —-

* Ријешење нашег питања са пеихолошке тачке гледишта изнио је С. Н. Томић у свом чланку: „Црте из науке о језику." Просветни гласник св. I—'VI. Београд. год. 1900.

СИОН .* В Р. 8У1 То мишљење, да се говор развијао, прихватили су и неки западни богослови ^као Пеш, Шанц, Гисвајн и др. против којих је устао др. ЈЦмит.'"* Смије ли, пита др. Шмит (о. с. ЈШ), богослов мирне душе пристати уз оно, што се у т. зв. научном истраживању о постанку говора узело као резултат, што се истим научењацима као најбоље свидјело? 8ар је та ствар тако једноставна, као што ти научењаци а с њима и епоменути богослови мисле? Покушаћемо да ријешимо. Да би нам пак ријешење што јасније и основаније било, навешћемо њеколико научних погледа споменуте хипотезе развитка о овом нашем питању. Најслободнији од свију јест онај поглед, који се нимало не обазире на стање наших прародитеља у рају, већ поставља постанак говора или потпуно образовање и развитак истога у дериод опће историјски — дакле послије пада или изгнања наших прародитеља из раја. Према овом погледу били су први људи, слично животињама, сасвим без говора, који се тек мало по мало и врло споро појављивао. Да се говор образовао у потпуном смислу ријечи, требало је по њиховом мишљењу не њеколико година или деценија, већ њеколко вијекова. — Битно различнији и њешто блажи поглед на наше питање јест онај, који меће постанак и образовање говора, јасно га разликујући од каснијег развитка, у оно вријеме, док су још први људи били у рају или у вријеме прије пада њихова. Овај се поглед дијели на два правца. Једно, што примају присташе оба правца јесте то, да су наши прародитељи ступили у живот не само са савршеним тијелом, већ и са необично јаком моћи мишљења. У томе се дакле слажу, а разликују се у овоме, што једни узимају, да се говор образовао код напшх прародитеља у најкраће вријеме, да не кажемо у часу, а други умећу изме|у ** Ср. „2еН8сћпС4 1'Пг каЉоПзсће Тћео1оц1е". 1ппв1)гиск 1898. В<1. XXIII. №. I. — Осим споменутих богослова вели др. Шмит да има и других, који додуше не заступају хипотезу о ра8витку говора, већ ју само врло бдаго осуђују (ст. 24.)