Српски сион

(Ј тр . 080.

„СРПСКИ СИОЊ 8

Оделеља, по којој се има да пзради плап за „Прегледани садржај српских кљиж. листова у 19. веку." — Има се упитати управа манастира Ковстља, да ли постоји фонд за прештампавање дел& архим. Јована Рајића. — Утврђена су иравила за редакциони пододбор, у који су угали чланови Радпвој Врховад, Милутин Јакишћ, Тих. Остојић, др. Јован Радонпћ и секретар друштвени већ по положају свом. — Издају се па оцену рукописи: „Шта је добро?" од дра Даи. Трбојевића, „Црно море у међуиародном праву" од Ђ. В. Ћурчина, „Даровар и љегова околида" од М. Обрадовића, „0 гајељу козе" од А. Григоријевића, „Морално-поучне искриде" од М. Ракнћа. — Нису примљени рукописи: — „Економи и екопомија," „Болић Вучковић, СтратимировИћ," „Превод писама Д. Сепеке Луцилију," „Планпна Псуњ са селима," „Загонетке." — Пекојим ппсдима враћају се изузетно рукописи, послани на расписане награде. — Патријарх српски је усвојио предлог Књиж. Одбора и оотавио питомда Свет. Георгијевића у уживању стипендије још на годину дана. — Дозвољава се питомцу Стевану Алексићу, сликару, да, уз уживање стипендије, проведе неко време у Игалији. — Још су решене неке молбе питомаца. — Усваја се предлог библиотекаров о комплетовању библиотеке. (| Јелка БориЕ ро^. НиколиБ). У Ст. Стапару је 28. сентембра (11. октобра) о. г. умрла Јелка Борић роЗ;ена Николић, српска пародна учигељица. ТГокојница је 35 година савесно вршила евоју учнтељску дужност. Уз опште саучешће сахрањена је сад у недељу. Нека јој је лака земља и вечан спомен! У Босни и Херцеговини. (Отвараве српске православне Конзисторије у Бавалуци). „Сарајевском Лнсту" о томе пишуово: „У Недјељу 28. септембра о. г. пошље службе Божје било је у Бањалуци свечано отварање срн.-правосл. митрополитске конзисторијебањалучко-бихаћке. Овоме свечаноме отварању присуствовао је котарски предстојник г. Форкапић, који је овом приликом заступао отсугног г. окружнпка барона Лазаринија, предсједник окружног суда г. Кронфелд, градски котарски управитељ Ван-Цел д'Арлон, подначелник града г. Лазар Милић, предсједник срп.-правосл. цркв. школске општине г. Тодор Пиштељић и све одличније грађанство. Високопреосв. Мигрополит г. Евгеније, напоменувши, за што до данас није могло бити отварање конзисторије и ако је потврдајошу мјесецу јулу стигла, дао је прочитати отнис високе земаљске владе, којим јавља, да је Његово цар. и

краљ. Апостолско Величанство благоизвољело иајмилостнвије одобрити установљење у Бањасуци срп. прав. бањалучко-бихаћке митрополитске копзисторије са четпри савјетиичка мјеста и најмилостивије наименовати за савјетнике : Петра Ђенића, савјетника сарајевске конзисторије п Алексу Јокановића суплента на богословији у Рељеву. По прочитању отписа Високопреосв. Митрополит Евгеније својим говор ничким даром и вјештином пајтоплије захвалио је високој земаљској влади и преузв. г. мииистру нл. Калају, који су, предложпли п најтонлије преиоручили ТБеговом цар. и краљ. Апостолском Величанству установљење бањалучко-бихаћке коизисторије; те је истакао најдубљу захвалпост, синовску љубав и одапост срп.-прав. парода овијех земаља ТБеговом цар. п краљ. Апостолском Величаиству, из чијих се руку на нас обилчо излпјевају благодети сваким даном. На то се из свијех грла заори громогласно: Живјело Љегово цар. и краљ. Апостолско Величанство Фраиц Јосиф I. Иза овога ТБегово Високонреосвоштенство иримало јп честитања од присутних." У Србији (Дом српоког Народног Представништва у Србији.) Српски мпнистар грађевине, руковођен жељом, да се расписаним стечајем за израду скица за дом Народног Предсгавништва добију што боља и правилпија ријешења, допео је одлуку, да се помеиути стечај допуни и измени у овоме: да се рок за предају скица продужи до 1. јануара 1902. године, да површина под зградом буде у границама од 4000 до 5000 т 2 ; да награђене и откупљеие скаде остану својина министарства грађевина, према којпма ће се у мпнистарству грађевина израдити дефинитиван план; да нраво конкурисања имају само српски држављанп и Србп ваи краљевнпе. За чланове оцењивачког суда одређени су: г. г. Михаило Валтровић, Милан Капетановић и Апдра Стевановић, професорн Велике Школе. Разне белешке. (ВШа раирегшп.) ВЉНа раирегшп је једпа од најстарих књига, која је најпрострањенпја била у средњем веку. Састоји се из 40 листова, штампаних па једној странв. На тим листовима изображеио је 40 сцена из живота Христа Спаситеља, на дои.ој страии са потписима иа скраћеном латписком језику тога доба. Библија је та била намењена не толико за сиромашпе људе, колико за сиромашпе мопахе, који су путујући проповедали и без сумње користили се том Бпблијом прп састављању својих про-