Српски сион

СЈ тр. 868.

„ОРПСЈШ СИОН."

онда ћемо тек доћи до потпупог вначења те ријечи, наиме: под образом ваља разумјети све душевне способности или још јасније да се изразимо све уопће способности, којо је Бог дао човјеку. 2 У споменутом се мјесту св II. говори дакле у главном о духовној опреми (ако смијемо тако рећи) првог човјека, као што вели др. Сајсенбергер у'свом коментару на споменуто мјесто: „оГ&пђаг Нед1 з1е (Еђеп1зЈ1сШсћке11:) гипасћз!. 1Ш Сге181ез1ећеп (Зез Мепзсћеп, (Заз Јћп уог с1еп шес!егеп СгезсћорГеп аиз2е1сћпеГ иис1 <1ет ћосћз!еп 6е1з1е аћпНсћ егзсћетеп Јаззћ" 1 ' Од свију момената, које су св. оци истицали, споменућемо ми овдје само надахнуто знање првог човјека, које стоји у тијесној вези са казивањем о духовној опреми његовој. Каулен вели (о. с. стр. 82.): јесЈе дезшкЗе 1ћео1о§1зсће ШззепзсћаП ћећаирМ, Љзз с1ег егз1е Мепзсћ ће1 зетег ЕгзсћаГћт^ лује сће ићетаШгНсћеп Ти§епс1еп зо аисћ сће ћосШв МШв паШгПсНег Кепп1тззе е1п§е§08зеи егћаНеп ћаће То учење о надахнутом знању првог човјека има добру подлогу колико у св. Писму толико и у списима сн. отаца. Међу прва мјеста можемо осим споменутога навести још и ова: Бмт II. 20; Прем. Сол. IX. 1—4, Еклес. VII. 30. и др. а од св. отаца споменућемо св. Јована Златоуста, који вели: атиогс^у ујјх Т у тујд лоХХтјд аитоЈЗ аосрсад тсараа^еТу [ЗооАбре^оЈ тобто тсосгс; 4 затим св. Кирила александријског, 6 који вели: бсатос тобто у.ас о тсротсатсор 'Абајл оих IV &6тар гјцеТд, то еХш1 аосрбд сстхербауосд оратац <хХХ гх тсрсотму гиЗ-ид тсоу тгјд уе\>гогсод хрбчт твХзсод е\> аоуеагс. сра^гтас, тоу бо&гута т^ србагс. тсара ОгоО сротсар,оу а-З-оХсотоу гтс, ха1 ха^ароу гу гаитф, ха1 ахатстјХготоу еут тг]д сриагсод то а^сојла".

2 Ср. Макарија, дог. богосдовље у преводу впреосп. г. еп. Шевића I. 234. 235.; Филарета, Нрав. догмат. богослов1е. Спб. 1882. II. 200—202.

3 Бег 1)11)1. 8сћорЛгп^81 )епсћ(;, стр. 50. Слично вели и Рождественски : вђ умственомЂ отношен]и они обладали превосходнБгми способностими, такЂ какт& сотворени бт.тли по образб Бол ;1 Н )." (Хр, апологетика II. 288.) ср. још и 1>е1Ни8сћ, Кеиег Сотшеп1аг ићег Сгепетз" ст. 65.

4 М1^не ра1го1о^1е зепеа §гаеса, 1;ош 53—54. стр. 13 6.

(у тумачењу на споменуто мјесто.)

6 М1§;пе ра4го1. 8. цг. 4ош 73. стр. 127.

По учењу св. Ппсма и св. отаца, који сву своју науку осиивају на св. Писму, Адам пије био ни часа без богатог знања, а то се зиање одиосило покрај религијозних истина такођер иа ггрироду и на одношаје личпог живота. Зато и вели Каулеп 0 , да је „код Адама бпло тијело и душа у најљепшој хармоппји. Он је (Адам) био највећи богослоп, највећи филозоф, највећи математичар, највећи астроном, највећи физичар, највећи физијолог, што је земља на себи носила". Пз све1"а овога можемо ми себи сасвим природан закључак извести и рећи : такво се знање за човјека, који је по својој природи чулно и разумно биће, без знања говора не може замислити. За човјека би било такво знање како уопће, тагсо и с обзиром на природу и његов индивидуалан живот, не само необично и чудновато, већ управо противприродпо. Ко нашим прародитељима, држећи се св. Писма и учења св. отаца приписује у часу стварања или у рају богато знање, а с друге стране пак тим истим прародитељима пориче знање и употребу правог човјечјег говора, тај мора признати, да Творац није правилно поступао при стварању првог човјека, што се опет противи мудрости Божјег урефења а и св. Писмо изрично вели: ,,и кид>к Еога кга елика соткори: и а докрл в-кии)" (Бит. 1. 31) Писац еклизијста вели (VII. 30) да је Бог створио човјека прдкаго, што значи савршенога, а савршенство се без говора не може замислити. Други доказ, који нам с једне стране евједочи, да је Адам заиста био надарен богатим знањем, а с друге, да је знао и говорити, пружа нам оно библијско казивање, по коме је Господ довео пред Адама све животиње земаљске, да им исти да имена. ( Ббгг. II. 19. 20.) У томе се показала „внсокал умственнал проницателвностБ перваго человћгса." 7 Да при тумачењу тог библијског кази6 о. с. стр. 83. 7 Рождественски о. с. II. стр. 288. Слично всли и Филарет (о. с. II. 197): „то назначеше именч. животншг служитт, несом^нншмт. свид ^телБствомЂ о мудрости первосоаданаго ."