Српски сион
Б рој 40.
„ О рпски СИОН"
С тр.
вања пе треба ни на гпто друго мислити, већ на спољагпње и говорио именовање зкивотињског царства, о томе нема сумње. Једино се може то дозволити, да је при тои догађају имао Адам прву прилику да се послужи својим говором. „Г)ег Вепсћ1 зеЈуЈ, аиГ 8еП:еп <1ез Мепвсћеп бргасћГаћЈдкеИ уогаиз, <3епп ег 1аз81. II. 16. СгоН гиш Мецзсћеп вргесћеп ипс1 <11езеп ез уегзкеИеп. ЈеШ аћег котгп!; сће 8ргасћГаћ1§ке11 хиг Уег\У1ггкИсћипд пасћ аиззеп. Ез Гз1 пиг ет 81иск с1ег Сепе818 с!ег 8ргас11е, \уе1сћег Мег еггаћП шич!", вели један богослов у свом тумачењу на споменуто мјесто. 8 Друга се прилика пругкила Адаму онда, кад је видио Еву и рекао: се нкигк костк Ж костеи л10и)(«, и плотк Ц5 п/10ти л10ед : С1А на()ечетсА жена. . . . (Вмт. II. 23.) Јачи доказ и од овога јест онај, који иам непосредно пружа књига „БитЈл" о праисторији првог пара људи. Виблијско казивање о створењу Адама, о дрвету познања добра и зла, о давању имена животињском царству од Адама, о створоњу Еве и установљењу тајне брака, о заповиједи Божјој, о лукавству и превари змије, о преступу Божје заповиједи, о појави Створитеља и ГБеговој трикратиој осуди — све се то не смије узети као алегорија или празна прича; 3 напротив споменута казивања су скроз историјске природе, којима је сврха, да нам оцртају не само унутрашње доживљаје првих људи, већ и спољашње догађаје. Та казивања показују сасвим непримјетно, да су први људи још у рају —- дакле прије пада, одмах послије створења са готовим знањем говора надарени били и да су су одмах почели тај дар да употребл^авају. Згодно вели Хумболт, да је човјек само поради свог говора човјек, а да исти пронађе мора већ бити човјек. — Ближе податке о говору дају нам ова мјеста из књиге Б бичл . Прије престуиа видимо ми Еву гдје се разговара са змијом (Б бгг . III. 1—5.) Преварена од змије узима она од забрањеног плода и даје свом мужу да и он окуси (1. с. III. 6.). . 1 8 А. Таррећогп, ЕгкШгипд; с1ег СгепевЦ стр. 93. 9 Као што то чине љеки богоелови — рационалисте на западу. Ст. Макарија дог. бог. I. стр. 221.
Не може се узетп, да се је давање плода с једне стране и примање истога с друге стране догодило сасвим ћутке. — Још јаснија су опа мјеста, по којима сам Господ говори Адаму н Еви најприје заједно, затим сваком напосе, и напокон змији т. ј. ђаволу. Ријечи Господње: ститесл и лшожитесА. . . (Б б 1 т . I. 28—30) односе се и на Адама и на Еву; још прије створења жене говори Господ Адаму: и> кс/акдгиј дрека, еже кх рли, сн "кдТ |о сн г кси. . . . (Бмт. II. 16. 17.) Ове је ријечи Господ рекао прије створења прве жене, а из III. главе споменуте књиге видимо да и она за ту заповијед зна, дакле морала је од Адама чути. Ријечи или потпун говор праведног Судије, Који је најприје испитао преступ наших прародитеља, а затим исте трикратном осудом осудио — без сумње је свакоме познат и није нужно да га овдје у цјелини наводимо. Што се тиче првог говора Божјег т. ј. благослова множења, то се не можемо задовољити тим тумачењем, да је то било учињено посредством чисто унутарњег саопћавања мисли; а птто се пак тиче осуде посли[е пада, то се тако тумачење не може никако дозволити. Тај је говор праведног Судије био јасно изречен пред сва три грјегана лица. Узмемо ли да је говор са стране Божје носио чисто спољагањи карактер, то нам је онда све сасвим разумљиво, јер казну, коју је Господ изрекао сваком поједином грјеганом лицу, чула су и остала два лица, и тако је то истима служило на неки начин за поуку, дочим је тегако вјеровати а јога теже протумачити, да је та казна била изречена посредством чисто унутрагањег саопћења мисли. Прародитељи су дакле у свакој прилици чули и разумјели глас Божји. Тај факт, да је Бог у рају говорио ријечима по спољашњости својој разумљивима можда ће код кога произвести негодовање 10 , али сваки богослов, 10 Др. М. Милер (о. с. стр. зОО.) вели: Тћео1оо;еп \уе1с11е 1 аг (Не бргасће е1пеп ^гнШсћеп 1Јгзртп§ ћеапаргисћеп, ^ега(ћеп 111 Деп ^еГаћгИећаЂеп АпСгоротогрћгвтпз, №епп з1е 1п Вегиц аиГ (Не Аг1 ипс! УУ^е^ае, \*1е паећ Јћгег Аипаћте <Не ОоићеИ ејп \Уог1;егћисћ ип<1 е1пе ОгатаИк