Српски сион

В р . 41.

„СРПСКМ

С ТР. 686,

родом из Македоније и поседује довољно новада за слободну трговину. Особито брашовска грчка компанија је дветала и напредовала; она не само да је успешно водила велику трговину, него је и сребро набављала за државу из Турске: Н. нр. 1808. до 1814., када је велика оскудица била у новцу, унела је 1365 мажа и 02 Фунти сребра, од ког је 3.339.938 сребрних Форината направљено, те је држава од тога 136 мажа и 56 Фунти чисте користи имала. Успешпо трговање старих Грка доказује благостање њихових — сада живих потомака, који су и данас најбогатији грађаии у Брашову, јер се међу њима налазе и банкари и поседпиди твртки и др. Са грчком компапијом у исто време образовала се а православна грчка општина. Чланови компаније били су и чланови грчке цркв. општине. У почетку држали су богослужење у једној иа гу цељ изнајмљеној соби у кући бр. 414. у долњој новој улици. У ту богомољу која је доста малена била, имали су приступа само чланови комцани1е и страни Грци, који су се у месту због трговине нривремено бавили. Та богомоља иикако се није свидила Грку Ники Хаџи Панајоту — богатом трговцу из Јанине (у Ениру) стога, што се у приватној кући налазила, те положи у сврху подизања прав. грчке цркве у Брашову своту од 6300 Фор. и у исту сврху поче сам купити међу Грцима добровољне прилоге, те за кратко време скупи лепу суму новаца. У то време, по смрти краљице Марије Терезије, ступи на иресто Јосиф II. који је својим хуманигариим патентима много доприпео, да се грчка црква набрзо зидати могла. Тако је 1781. год. издао свој иатент толеранције, по коме су и иравославни мохли зидати цркве у унутрашњем делу вароши, а г. 1783. опет један патеиат, по коме су и Грци — чланови „грчке комнаније" могли у држави имати непокретног имања, те и у градовима своје куће. Ника Хаџи Панајот скунио је међутим на зидање цркве међу члаповима комиаиије 13,840 Фор. 24 новч. заједпо са својим прилогом. Сви приложници осим самога Панајота беху чланови грчке компаније, но

доцније и сви остали приложници истуиише из компаније, пошто сви набавише услед патента од г. 1783. некретнине, услед чега су под управу и суд магистрата потпали, јер компапија није могла судити им у .грунтовним и поседовним стварима, Ти Грци за разлику од Грка комнаниста назваше се : С1Уез §гаес1. Од еакупљеног новца купљене су год. 1785. две куће на пијаци за своту од 8210 ф. у намери да се на месту тих кућа црква сазида. После купа споменутих кућа остала је свота од 5630 Фор. 24 новч. и међутим скупила се још свота од 1778 Фор., те је онштина сада у сврху зидања цркве располагала свотом од 7428 Фор. 24 новч. за који се новац црква заиста и зидала. (Наставиће се).

Догматеко-екеигетека етудија о поетанку говора. Написао: СтеФан Русић. (Овршетак.) Други не мање важан доказ од споменутих пружа нам поглед на њихов лични живот. По казивању библије и по учењу цркзеном први су људи ступили у живот са потпуно развијеним тијелом, или као што се обично изражавамо у одраслој доби. Настаје сад питање: зар је Бог дао прародитељима само тијело развијено а не и душу; зар су наши прародитељу ступили у живот тјелесно сасвим развијени а душевно још неразвијени? Такво се створење не може приписати Премудром Створитељу, који је створио чевјека по образу свом и по подобију и оно се не може сложити са ријечима Мојсејевим, који вели: и кид 'к Когх кса елика соткорн и се докра (Бит. I. 31.) Док год човјек нема потпуно развијевог говора јест и остаје душевно неразвијен. 1 Та дакле тврдња, да 1 Вакернагд вели у својој расправи о постанку и развитку говора (стр. 12.) ово: „зсћоп сНе егзЂеп Мепзсћеп ти88еп зргесћеп ^екоппЂ, тиЗзеп ^езргосћеп ћаћеп. Шсћ! 2\уаг, сТазз Птеп сНе бргасће ии^1е1сћ тИ с!еп 8ргасћ\уегкиеи^еп ?ег1л^ апегвсћа^еп \уаг: теагит (1апп п1сћк ећепзо 1ћгеп Касћкоттеп? 01е бргасће 181 (1игсћ Леп Меп-