Српски сион

1>Р. •*!.

имим."

давства, које се одликују таком благошћу и бригом око ојачавања узајамие љубави код људи, како да назовемо наиадаје данашње на, те законе и на Самог Законодавца, Бога израиљева? Никако друкчије већ богохулством. Веле, да је у староме завјету било заповјеђено тражити, око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу, (Изл. 21, 24) И заисча је такав био Мојсијев закон о накажењу. Но .још до Мојсеја Ноје је добио закон о убијству: „Ко пролије крв човјечју, његову ће крв пролити рука човјекова, јер је чов.јек створен по обличју Божјем". (Постаље 9, 6.) Па шта значе ти закони? Оно исто, што и у свакоме законодавству, т. ј. захтијев правде и отплата за пријеступ, а за тијем иријетња исквареним људима и опомена, да се чувају гријеха. Очигледно је, да они иду за тијем, не би ли се опнметили они који наносе штету, а нипошто ти закони не траже да она.ј, што је баш зуб изгубио, јер су му га избили, избије зуб и ближњем, а због руке и ноге да му осакати исте дијелове. Но одакле се види, да они у свакоме случају донуштају оираштање ономе, што је скривио, и свакакве изразе сажаљења и саучепгћа према људима, који су пали у гријех? Нигдје се не забрању.је милосрђе. Веле: у старом је завјету Бог заповједио немилице истребљавати народе земље хананске и остала сусједна племена; но шта је томе узрок? Није било могуће трпити на земљи на,роде, који су само умножавали зло и пријеступе, у којима не бејаше ни трага духовног живота, већ једино животињски инстикт. Тако су били уништени људи до потопа, становници Содома и Гоморе и т. д. (Пост. 6, 5 — 7. 19). За тијем — требало је очувати народ израиљски, носиоца правог богопознања и обећања Божјих о спасењу рода људског, од покварености, као што је то било у незнабожачких народа. Сами побожни Јевреји разумијевали су то, да не може бити боље, јер су они видјели, како су се њихови сународници, „мијешали с идолоиоклоницима и научили дјела њихова, служили идолима њиховим, а они су им били замка и синове своје и кћери своје приносили на жртву ђаволима (Псал. 106., 35.—37.) Но, веле да Бог није штедио ни Свој народ и кажњавао га ужасним казнама. И ту су строгост како треба разумијевали изабрани Јевреји, који су потпадали казни због невјере Богу

израиљеву. Они су нризнавали, да је њихов род „уиоран и бучтовник" да су Му они ласкали устима својима и језиком својим лагали пред њим; а срце њихово није било чисго иред њим и они нијесу били вјерни завјету његову (Пс. 78., 8. 36. 37.) И Израиљци су се молили у дане гњева Његова: „Страшни у правосуђу, чуј нас, Боже Спасатељу наш". (Пс. 64, 6.) и видјели плодове казни, које их постигоше: „Ти си нас искушао Боже претопио нас, као што нретапљају сребро (Пс. 65, 10.). Нови мислиоци не одричу љубав у новозавјвтне религије и чак, као што видјесмо, виде у њој језгру Хришћанства, називајућ га религијом љубави. Но шта има заједничкога љубав, коју нам наређује Христос Спаситељ, с том материјалном, уском, егоистичном љубављу нових учитеља, која је у самој ствари само обмјењивање узајамном коришћу и има као своју потајну цијељ то, како ће умирити сиромахе с формалне стране, да не досађују својим тужбама богаташима и не сметају им, да се наслађују својим изобиљем? Је ли таква љубав и у хришћанској науци, да може бити самостална и да се може развијати, а нема потребе, да је потпомажу и подгријевају друге хришћанске особине и врлине? Да ли она искључује духовно вјежбање и моралне подвиге, на које позива црква Христова? На сва та питања ми налазимо одговоре у науци Христа Спаситеља. Исус Христос у Својој новој заповијести за сва времена показао нам је јасне знаке, по којима можемо јасно разликовати праву љубав према ближњима од којекаквих човјечјих осјећаја, симпатија и заноса. Не само, да је Оч у Својој науци разјаснио узвишени смисао старозавјетних заповијести о цјеломудрености, опраштању дугова, измирењу оних, који се туже о клетви, саблазну, трпљењу увреда. о молитви за непријатеље и пожртвовању својим животом за своје ближње (Мат. 6. гл.), већ је изнио у Своме животу свима вјернима, ученима, и неученим, потнуну слику свих подвига Своје божанске љубави, како би се избјегао сваки неспоразум и измотавање. „Како сам ја вас љубио — каже Ои у Својој новој заповијести, онако и ви љубите један другога". А. ксско нас је Он љубио и како је нама зановједно да се љубимо? На то ми налазимо одговор у овим ријечима, које је изрекао, као и нову заповијест у Својој пошљедњој бесједи