Српски сион

Врој 42.

сабор, да је такво одступање од општих правила и обичаја производило саблазан у народу, што је опет давало повода клеветама и љагама на високи чин епископски, ег§-о, опште мнење свију хришћанскпх народа, као и оншти глас Цркве хришћанске био је за неженство епископа за Цркву много корисније, а по суштини својој и много савршеније од супруштва, те према томе, да позитивно правило, ио коме епископи за увек имају бити нежењени, ни.је донесено на супрот апостолским правилима, већ у интересу бољег напретка Цркве; и на послетку сабор тако одлучно довоси поменуту одредбу, да наређује свргнути сваког оног епископа, који би постављен био на тај степен, а без да се развео од своје супруге. И тако је Трулски шести васељенски сабор коначно поставио правило гледе неженства епископа. Ну не можемо тврдити, да је он донео ново иравило, него је он само поставио за стално и неизмењиво правило, старо и посвудно црквено нредање. Према томе у дотичном нравилу своме обзире се 'Грулски сабор и на случајеве, када би се по неопходној потреби или по особитим личним особинама изабрали за епископе ожењени презвитери. Сабор не не уништава такав избор већ наређује, да у том случају узабрани дужни су пре рукоположења раставити се од своје жене, у осталом не насилно, него по односном њезином присуанку и да је на тај начин остављена жена, по рукоположењу мужа јој за епископа, дужна ступити у манастир, који је добрим удаљен од места у кејем јој пређашњи муж живи, те да не сме имоти с њиме никаква одношаја, сем што се је он дужан старати за њезино издржавање. Још је сабор дозволио, да се такве жене могу происводити за ђаконисе, ако су сиособне за вршење односних дужности (VI. вас. 48). Из наведених дакле саборских одредаба јасно је, да су ожењени презвитери тек по савршеној разлици од својих жена, МОГЛИ бити изабрани за епископе Наставиће се

Како и где се оенивају земљорадничке задруге? Земљорадничка задруга може се основати у сваком нашем месту, где има бар десетак трезвених, вредних, ноштених и мирољубивих људи; дакле људи, који теже за напретком —

С ТР . 709.

којима није свеједно, да ли ће напредовати или назадовати. Код примања чланова у задругу не гледа се на имање, него на поштење трезвеност и вредноћу. Сваки ноштени, мирољубиви, вредни и трезвени човек, па ма и сиромашак био, добро је дошао задрузи. Никако нису за задругу свађаџије, пијанице, лењивци, готовани, распикуће и т. д., па ма они и бог зна како богати били, јер ако оваки уђу ма и у које друштво, брзо ће му бити крај. Пријатељ народа, који хоће да поради у своме месту или околици око оснивања земљорадничке задруге, мора најпре и сам добро да проучи ову установу. Он мора иознавати земљорадничку заДругу до најмање ситнице, јер ће само онда бити у души уверен о великим користима, што их она даје народу. Ко је површно само упућен у ову ствар, сустаће код оснивања на но пута, јер ће га помести у раду најмагва тешкоћа или најмањи ириговор са неупућене стране. 0 овој установи упутиће се свако ако прочита књигу Павла Аршинова: „Разговор ратара о земљор. задрузи". (Добити се може код Савеза Орпских земљор. задруга у Загребу Франко по цену од 90 Фичира); надаље ко чита лист „Привредник" (стоји свега само год. 4 круне) што излази у Загребу и т. д. Ако где у близини има већ која српска земљорадничка задруга, треба отићи до ње, па се тамо из уста самих задругара поучити о свему. Кад се тако сам у ствари добро упути, нека тај пријатељ народа позове 3—4 најчеетитија лица села и нека и њима све потанко објасни. Заједно са овима нека онда изабере и остало друштво. Доста је за први почетак, да задругу оснују десетак честитих људи, јер је са малим друштвом у почетку лакше управљати него са великим, а и код великог друштва могло би се у задругу већ код оснивања увући и које незгодно лице, које би после кочило цео рад. Остали честити људи села лако ће и касније приступити у задругу. Сви који су у задрузи морају се добро познавати, па зато се земљорадничке задруге и оснивају за уски круг само једне парохије или села. Не треба се плашити, да могу настунити несавладиве тешкоће код оснивања или у раду земљорадничке задруге, што у селу нема учених људи. Та ми имамо у овостраном Српству до

„СРПСКИ СИОН"