Српски сион

ђтрЛоб. ^СРПСКИ

шћује у споменуте извадке, па се тако у тим извадцима воде у очевидности особе, које су преминуле. А пошто у дотичној опћини обично имаде мчого млађих особа истога имена (редовито на исто име крштени млађи брат) то се заиста преминуле особе увршћују и у ставне листине, па се под љиховим именом и место њих протузаконито предвађа пред ставно поверенство и уновачује много млађа друга особа, што се тек накнадно испоставља. Уништење протузаконитих уновачења и иснравак ставних листина проузрокује пак веома много непотребнога посла — те је замолила, да се подручном свештенству сходан налог изда, да у §. 36. зак. чл. VI. 1889. о обранбеној сили и у §. 15. тачка 1—В. дела I. обранбеног напутка прописане им дужности тачно врше, наиме да и матице умрлих код саставака сноменутих извадака тачно нрегледава.ју те случајеве смрти тачно убиљежују у ступац 4. извадка, саставити се имајућег по обрасцу 1. прописаном у §. 15. тачка I. споменутог обранбеног напутка, те да се код састављања тих извадака не задовољавају са тврдњом опћинских поглаварства или иних особа, да је дотична у обранбеној обвезној доби стојећа особа, у животу." 0 чему не проиустите Иречасност Ваша подручне вам свештенике као водитеље матица знања и тачног вршења ради известити. Из седнице архидијецезалне конзисторије, држане у Карловцима 4. (17.) октобра 1901. г. Георгије с. р. Патријарх. НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Православна грчка дрквена општина у Брашову (Кгопз1асИ.) Написао: Јереј Стеван Чампраг конз. бележник будимски. (Наставак.) За зидање цркве требала је општина дозволу магистрата, коју су четири приложника молили 1780. год. Но молба та би одбијена са тим разлогом, нгго четворици не треба црква. Услед тога су та четири молитеља ночели кунити потписе свих Грка и да би што више њих било, који желе

сион*. 6 р . ш.

да се у унуграшљој вароши (у граду) може прав. грчка црква зидати, купшш су нотписе и неких правосл. Румупа из нредграђа „Болгарсега", који су своје радње у граду имали. Сви Румуни нерадо гштписаше молбеницу бојећи се, да ће и они морати нешто приложити на зидаље цркве или бар нешто приносити на издржаваље цркве и будућег пароха. Услед тога тек цосле добивеног писменог обећаља — које се у градској архиви под бр. 138. 1786. у оригиналу налази — да немају никакве обвезе око зидања и издржавања грчке цркве, потписаше молбу. — Пошто је сада довољан број православних тражио зидање цркве, то је 14. јуна 1786. г. под бр. 194/1786. дата дозвола, коју ћу због карактеристичности љезине за потиштеноати православља и у том времену у градовима, од речи до речи пнвести: „Пошто су четири трговца: Константин Дшанли, ХристоФ Михаил, Николаос Сте<х>анос и Димитријос Дима у молби својој — достављеној 3. ,јуна под бр. 138. искај зали, односно обвезали се, да ће жељену богомољу, у купљеној Кропенталовој кући о свом трошку без осетљивог оптерећења иметка свога и без ичије икакве обвезе спрам цркве — моћи и хтети назидати, и да ће на издржавање свештеника годишњу закупнину од куће унотребити; пошто је градски сенат нрегледао место, па коме ће се црква зидати; и на послетку пошто се но попису иородица и душа, које ће овој цркви нрипадати, исноставило, да је — не рачупајући амо у месту налазеће се трговце, као ни месном гарнизону нрипадајуће војнике грчке вере — број душа 245; пошто је према томе у свему удовољено овопредметнимнајвишим наредбама: градски сенат не устручава се горенаведеним трговцима ради зидања богомоље тражену дозволу дати, коју овим и подељује и то под следећим условима: да се имају при зидању ограничити на простор у Кроненталовој кући, који је градски сенат остраг /у дворишту обележио, где и сада стоји једна зграда која је 10 Фати, 4 стопе, 9 пал. дугачка а 4 ф . 2 ст. 9 н. широка; кров на згради да не мењају, на крову тороњ да не зидају и на оном торњу,