Српски сион

„СРДСЈИ СЈОН. 81

С тр. 7б1

који су од суседа г. Јована Ланга куиили и који иа градском зиду стоји, пикад ни под који начин да не смеју држати ни т. зв. „тоаке", нити звона". Добивши ту дозволу црква се одмах почела зидати, те је већ идуће 1787. год. готова била. Ваљало је сада новосазидану цркву наместити и са потребним нрибором снабдети. Грци грађаии — који су уираво цркву и сазидали, хтедоше на то употребити намештај и утвари из старе богомоље грчке компаније, те и свештеника те капеле новој цркви у својству нароха приставити. Али Грци компанисте хтедоше на то пристати само под тим условом, ако се управа и надзор над новом црквом, искључиво грчкој компанији иовери, као што је то код своје капеле, имала. Грци грађани не хтедоше на то пристати, јер су они цркву сазидали, те између њих наста рассправа, која је иуних девет година — од 1787—1796. вођена око тога, коме да принадне право надзора и управе над иовом црквом. У ту распру мешаху се често и православни румунски егшскопи, којима је стара цркв. општина од постаика њевипог 1П зршћдаЊик е! сНзарИпагЉиз потчињена била. Почетком 1788. г. Грци грађани обратише се румунскоме епнскопу Гедеону Никитићу за дозволу, да могу из Грчке новог свештеника довести, који би нову цркву и осветио. Енископ није хтео молби тој удовољити, јер без знања Његовог Величанства не би се мог ;о стран свештеник увести. Стога је нреноручио општини нротојереја Георгија из предграђа Болгарсега за привременог свештеника дотле, док се њихова расправа не би окончала с тим, да му је већ и иаложио да цркву освети. Грци ни у привременом својству не хтедоше примити румунског свештеника, већ поново мољаху за дозволу, да могу себи из Грчке свештеника довести. На то им епископ 10. (22.) априла 1788. г. одговори да ће им личио доћи, те ће грађаие са компанистама измирити. Те године је епископ заиста посетио ову оиштину, али цркву је већ пре тога осветио све-

штеник грчке компаније ХристоФорос, те епископу иије нингга друго преостало, већ само да завађене две странке међу собом измири; и то му је заиста иошло за руком тиме, што је досудио, да како поседовно тако и патронатско право на цркву једнако принада Грцима грађанима и компанистима. Према томе старатељи имају обе странке бирати у једнаком броју између себе, и обе страике бирају заједничког свештеника и подједнако имају сносити трошкове око издржавања цркве. Тако измирене странке приме за свештеника гореспоменугога Димитрија. Ово измирење потврђено од обе странке и енископа има наслов „рипс1а сотрЈапаШшн". Но тај мир није био дугог века, јер Грци грађани, који су новац дали на зидање, никако се иису знали помирити тиме, да опииином и други ко уиравља а тако исто ни компанисте, који су богомољи својој једини господари били. Та обновљена расправа уродила је тиме, да се румунски енискони све више и више мешали у чисто автономне ствари ове општине. — Тако по смрти мирољубивога Гедеона Нирггића нови енергични еиископ Герасим Адамовић, док се Грци свађали, нареди, да се поред грчког свештеиика има држати и један румупски ради држања богослужења и на румунском језику, наредивши уједно да се у цркви за десном певницом ноји грчки, а за левом румунски. Ту епископову наредбу — унрављену на привилегисану грчку општину одбише сви комнанисте и један део грађана, те се никада није ни извршила. Епископ је споменуту наредбу своју врио радо издао услед молбе неких Грка грађана, којих вођа беше један оснивач цркве — Коста Дшанли, кога су у то време из неких узрока из компаније искључили; а желели су румунског свегатеника и румунски језик у полак у цркву тога ради увести, шго наводно многе слуге и неке супруге Грка беху румунске народности, које не разумеваху грчки језик, ал у ствари тераху само пркос са компанистама. Услед споменуте наредбе Грци компанисте и један део Грка — грађана притуже ердељској гувернији не само споме-