Српски сион

стр. Ш. „СПРСКИ

нуте Грке, који изазваше наведену наредбу епископа Адамовића, већ и самога епископа. Ради испитања тужбе буде одређена истрага, коју је гроФ Фрања Немеш као комесар гуверније имао — и на лицу места тим лакше могао водити, што су оспивачи цркве и сви прилагачи са врло незнатним изузетком у животу били. Резултат те истраге беше дворска наредба од 17. априла 1790. г. бр. 2606., која је у потпуну крепост ставила пагоду: „рипс1а сотркпаИошв" и одредила је, да се стара богомоља грчке компаније има сасвим папустити, коју су компаиисте као чуварицу својих привилегија у ногледу унотребе грчког језика при богослужењу против нападаја румунских епископа још увек одржавали и ако се у новој цркви већ одавно служило. Сада се та богомоља на вечита времена затворила, а на њезино место ступа уз одржање свих привилегија новосазидана црква, што је и ердељски сабор 2. октобра 1792. г. признао поводом поднесепе му нове жалбе на епископа да хоће у цркву и румунски језик да уведе. Ни ово признање ердељског сабора није умирило румунског епископа, који је свакако хтео у овој цркви румунски језик са грчким равноправним да учини, те услед тога су се Грци 1793. и 1794. г. поново жалили гувернији, којаје 1795. г. поново одредила истрагу. На истрази испитан је с&м главни оснивач цркве Панајот хаџи Ника и остали оснивачи који су још у животу бшш. Панајот увереи овом нриликом, да ће овај спор по Грке добро испасти, у жељи, да оствари своју давнашњу намеру у ствари отварања једне грчке школе, положи у ту сврху код кр. ерара своту од 10,000 Фор. и обећа, да ће доцније још 10.000 Фор. ноложити иа издржавање сиротиње. Резултат наведене истраге био је рескрипт цара Фрање I. од 30. септембра 1796. број 3069. упућен на грчку општину путем ердељске гуверније. Овај рескрипт је уједно и основни закон ове цркве односно цркв. општине, који и данас важи. Рескрипт тај са његове велике важности, јер садржи она права, која 9. §. IX. зак.

СИОН.' В р . 42.

чл. од г. 1868. спомиње, — навешћу у нреводу од речи до речи. Ми Фрања I. по Божјој милости и т. д. (Наслов ) Услед ваше преставке, упућене на нашу кр, гувернију дана 24. септ. 1795. г. под бр. 1911., која Нам је заједно са истражним записником — вођеним услед жалбе привилегисане грчке компаније у Брашову, најнонизније поднесена, иошто смо озбиљно испитали и ствар претресали нашли смо за добро за брашовске Грке и за школу, која ее има тамо на употребу истих Грка отворити, наредбу Нашу у следећем издати: 1. Пошто је црква брашовских Грка трошком истих Грка сазидана, то по себи сљеди да иста (поседовно) Грцима ирипада, и да служи на ту цељ, да се у њој по нропису њихова обреда богослужење сбдржава и да на даље између поседовних и непоседовних између компанији припадајућих и истој не нрипадајућих Грка разлике нема. С тога ради коначног отклонења те разлике наређујемо, да црква брашовских Грка има служити свима Грцима, који бораве у Брашову ; ради обдржавања богослужења, којем могу сви православни без разлике народности нрисуствовати. 2.) Издржавање цркве и трошкови око држања богослужења терете једино општину брашовских Грка с тим, да се у томе црква не сме задужити. 3. Даље најмилостивије дозвољавамо, да брашовски Грци могу пароха, и ако би се временом исти Грци толико намножили, да би требали и викара или капелана, да и тога могу већином гласова изабрати између братства једнога православнога манастира, који се у Архипелагу налазе; али имаће потврду и пристављање истога од нас затражати; на даље имаће ноједини Грци, који упитној брашовској цркви нрипадају са потребном опрезношћу бринути се, да се овај парох или и по потреби пристављени викар или капелан само са душепопечитељством занимају, да се са иноземством не дописују, да за цркву скупљени новац не шаљу напоље, да се не мешају у послове Грка — унијата, нити у политичке какве послове. Ако би се ово нарохијско место или