Српски сион

Б р. 45 .

га избегне. Осигуравајући безопасиост себи, удесио је, да су га китајске власти ириличио решиектовале. Изабран је и у ред виших жандарина н добио је од управе капу са црвенож врпцож. Не пмајући довољио вере у китајске власти — да би се што боље осигурао, — тражио је протекторат од Француске. Но кад ее ова не хтеде прижити протектората, обрати се он Пруској, која се у истину и прими. Но овај корак унропастио је и њега и католичку мисију. Ослањајући се на Немце, пренесе он своју резиденцију у град, поштован од свију Китајаца као светиња, где се родио Конфучије, — у Јентчуфу. Увре- | дивши овиж чинож Китајце, ухвате га ови и избише га готово на жртво име. Нешто доцније буду убијена још два мисионара. Сада се Анцер хтеде светити. Пошто је извршио строг суд над убицама и наложио казну од 675.000 жарака, по упутству Пруске заузже Кио-Шау. Од тога се доба и датира оно страшно прогонство жисионара. Заузећеж КиоШау Немци нису мкслили на последице по мисионаре, а нису мислили зато, јер их је Анцер завео. По његову уверавању мисија је уживала углед и ноштовање, како од власти, тако и од народа. „Оджах ио заувећу Кио-Шау, говорио је губернатор Шантунга Анцеру, дошјш су нам Нежци, јер си их ти звао, и зато на тебе пада сва одговорност." У тож се сжислу пзразио и саж Ли-Хунг-Чапг. Једне Келнске новине веле: „Заједница политичких и религијозних интереса највише шкоде самој религијп. Под заштитом оружја мисионар не може делати, нши је кадар привући себи срца обраћеника." Овај неиачки протектатор у Кини, који је тако сјајно ] брапио и заступао гроф Билов, био је узроком многих тешких незгода у Немачкој. Нежачка није од тога никакве користи извукла а и доцније неће. Рим, као што је познато, користи се услугом других, дочим саи не обичаје благодарити за то. Тако папски лист „Ј^а уосе <1е11а уегИа" криви немачки протекторат због побуна и гонења Јевропејаца н жисионара. Као што се знало, Анцер није оставио ову брошуру без одговора. Да себе олравда, вели, да он није ижао никаква утецаја на заузеће Кио Шау. Ово се догодило жного пре, но што је он нажислио учинити потребне коракс, чиме је мислио да осигура безопасност и интересе ми^ије. На послетку прижећује Анцер, да се ни он ни мисионари његови нису мешали у политику. (Свештеник Ишка и вегов орган „Народни католик.") Најватренији противник латинства је свештеник Ишка у Прагу. Свој нрограм обележио је он овим речима у свож „Народном католику." „Црква

О тр . 729.

нека буде национална и народиа. ДаЉе са сваком туђож игемонијом у њој, даље са политиком, даље са латинским богослужебним језиком, даље са обвезнож безбраћношћу свештенства. Наша црква ваља да је автономна национална црква на старим католичким основима, саодговарајућим ~;Кирилометодијевскиж и Хуситскиж предањима нашег народа. Наш нрограм нека буде — борба нротив свију новотарија, које помрачују узвишени карактер Хришћанства. Том програжу одговара и сврха, коју смо себи поставили: повратак старој катодичкој истини, коју ј нам је открио Ис. Христос, а нама Словенима предали апостоли Кирил и Методије, оиој истини коју су неустрашиво бранилиКонстанцки мученици — Хус и Јеропиж Ми хоћемо да будемо и да останемо католици, т. ј. исповедници оног учења, којејебило опћим целом хришћанскож свету до оног доба, док нису веру злоупотребили, да се домогну властољубља. Ми хоћемо да организујемо наше чешке опћине на стариж католичкиж основажа, да буду онакве опћине, какве жели сваки Чех, у опће сваки Словен. Ми хоћемо да црква не буде дож иолитике него дом молитвени. Стојећи тврдо на тим католичким основама, поричемо све, чиме је папска и јерархијска светска власт искварила првобитни карактер Хришћанства и указујежо пут, којиж се жоже доћи до хармоније религијозних и патриотских осећаја. Тиме се жи уздамо излечити наш друштвени живот, како у културниж, тако и у еоцијалним и политичким одношајима. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. А(1 бр. К. 920/568 ех 1901. 148 3 — 3 С Т Е Ч А Ј. На нарохију VI. разреда у Крушедолу Шатринцима. Компетенти и !у ,ају своје нрописно инструјиране молбенице надлежним путем овој конзисторији укључиво до 15. новембра. о. г. по новом календару поднети. Из седиице архидијецезалне конзисторије, држане у Карловцима 4/17. Октобра 1901. Георгије с. р. патријарх. К. 474. и 517/1901. 150 2—3 С Т Е Ч А Ј. Ради сталног попуњења парохије 6. разреда у Бочару и парохије 6. разреда у Арадгају, овим се расписује стечај. Рок за поднашање молбеница истиче 24. новембра (7. дец.) 1901. године. У Темишвару 21. августа (3. септ.) 1901. Еиарх. Конзисторија.

„СРИСКИ сион«.