Српски сион
Врој 43.
„ОРЕСКИ СИОН"
Ог*. 723.
свакој епархији митрополиту" (I. вас. 4. в. I. вас. 6). У случају да сви епископи нису сагласни у избору извеснога лица. тада одлучује већина гласова. „Ако су сви епископи сложни били у избору, и избор је био уредан и по црквеном правилу, а два или три се уснротиве због наклоности своје к опорби, у таквом случају нека важи глас већине" — говори 6. правило нрвог васељенског сабо \Ја. Овако је то било у целој хришћанској Цркви и ова.ј начин избора потврђиван је и саборским одредбама каснијих времена (Антиох. 19., Лаодик. 12., — Картаг. 13. 60. 61. — IV. вас. — VII. вас. 3). За Епископе су обично бирали чланове местног свештенства дотичне цркве (енархије), за коју је ваљало епиекопа поставити. Но бивало је и изнимака у таквим случајевима, када се је нашло за потребно, да се један епископ премести с једне катедре на другу, или када, у местном свештенству није било доетојних особа, те се по нужди морао бирати епископ између чланова клира друге цркве, и на послетку када Је при избору између местнога клира, наступио неспоразум међу самим бирачима. (Наетавиће ее.)
И з ј а в а. Христос је прорекао ученицима својима, да ће сваки, који њих убије. мислити, да тијем Богу служи. Пророчанство ово Сиаситељево испуни се и на апостолима Његовима и на нашљедницима Њиховима све до данашњега дана, а данас канда највише на нашљедницима апостолским у српској православној цркви, на српским Архијерејима. Сваки, који њих више ружи, умишља, да Богу и народу више служи. Пападајима те врсте нарочито је нишаном постао наш Архијереј високопреосвештени Госнодин Михаило. За ред и рад у цркви; за ревносно катизирање у школама; за скоро неочекивани успјех са ваншколском младежи сиромашних и раштрканих села Дијецезе наше; за савјесно руковање, а тијем знатно умножење црквено општинског иметка, а под строгом контролом, од кад је данашњи Архијереј преузео управу Дијецезе, ■- за све то немају „нријатељи" цркве ни
једне ријечи признања ни за свештенике, ни за Архијереја њихова, јер им није ни намјера да објективно критикују, нити их је кадро развеселити, кад виде уједињено свештенство нод руководством Архијереја свога у сложном раду, на нравом пољу позива свога. На иротив, ако опазе, да се сва пажња и рад свештенства свраћа на право поље њихова иозива, и да се не дозвољава, да се свештенство на штету једине, истинске службе своје бави другим пословима, они у томе виде скученост свештенсгва. Ако виде, да се увјерење свештеника у ма којем нитању не слаже са њиховим, они у том виде терорисање свештенства. Ако се показала нужда, да се и међу свештенством по где-који мало заборавнији опомене на дужност своју у цркви, школи, званију или животу свештеничком, а у крајњој нужди гдјекоји мање осјетљив и осјетљивијим законитим средствима на дужносг сјети, у том они виде тиранско прогонство свештенства, те „у име свештенства" у велико звоно ударају и позивљу у помоћ на спасавање свештенства испод самовоље Епископа Михаила, мислећи, да ником неће упасти у очи, како је ова ларма јако слична оној, што се често само за то диже, да поремети ред, како би они, који су ларму дигли, у општој забуни лакше извели оно, што желе. Као свештеници устајемо у обрану истине, и проглашујемо вијести о терорисању и самовољном неправедном прогонству свешгенства од стране Његова Бисокопреосвешгенства Г. Епископа Михаила, као и о незадовољству свештенства са својим Архијерејем и Еиархијском власти скроз неоснованима и неистинитима, и изјављујемо, да ће се узалуд мучити сви они, који мисле, да ће бити кадри навести свепггенство, да заборави на заклетву своју, и откаже послушност Архијереју своме, а покори се онима, који немају никаква права да управљају и руководе настире цркве Христове. Свештенство протопрезвитерата Личког: Протонрезвитер Мојсије МајсшоровиЛ парох Грачачки, админист. протоирезвитерата Личког, јереј Миланко Бори% админ. Плочански, Петар МилојевиЛ администр. парох. Могорићке, Ашанасија Оклобџија парох Вребачки, Исо Дими& парох Острвички; Потписујем потпуно повјерење Њ. В.