Српски сион

(јтр. 744

,ОРИСКИ сион/

Нр. 44

сподина Епископа Диједезана Мирона. Но уруџбеном записнику било је свега за исту сједницу 107 поднесака, на које је донесено 73 одлуке. Као важније спомињемо: узет је на знање отпис Његовог Впсокопреосвештенства Госаодина Епископа Мирона, да је рукопроизвео јереја Јована Петровића, кр. професора и катихету у Загребу за протопрезвитера; — одређени су неки накпадни уноси у матиде; одређен је избор иарох. помоћника у Бјеловару и истом припуштени сви комнетенти; а дркв. општина у Кукуњевцу позвана, да се изјас-ни нрима ли јединог компетепта за пароха; — исписан је стечај на нарохије у Брестовцу, В. Мучни и Г. Средицама; свештеницима С. Т. у В. Б. и М. М. у Б ради старости сиижен је годишњи број нроповиједп, које пмају конвисторији нодносити; — иријављена су вис. влади два случаја неовлаштенога крштења и вјенчања од стране римокатоличког свештенства; — на пријаву цркв. општине у Б. умољена је вис. влада, да упути сликара М. II. да се држи строго одобрених скица за иконе, које израђује за иконостас у Б. и т. д. (Српска Вшиа Девојачка Школа у Загребу.) Загребачка српска нравославнацрквена општина имала је прошле недеље своју, главну скупштину, која је једногласно закључила, да црквеном и школском одбору упути на проучавање и остварењс предлог о том, да се Загребачка српска школа ироширп и подигне на Вишу Девојачку Школу. Како је у Загребу почетком ове шк. године Добротворна Задруга Српкиња тамошњих отворила Девојачки Интернат, то се тим пре пружа нрилика родитељима, да ће своју децу која се буду учила у Српској Вишој Девојачкој Школи моћи склонити у Загребачком Женском Интернату. Ове лепе и патријотске мисли свак ће радо прихватити и поздравити, и Бог дао, да се што пре и на делу покажу. Ну пита се, да ли ће ипак Загребачки Женски Интернат одговоритп оној сврси, коју треба као такав да достигне. За сада још не! Интернат и то још женски, само ће тада достићисвоју сврху, ако су његове питожице увек иод његовим кровом. Шта вреди н. пр. ако ће ученице сваки дан пре и после подне из интерната приморане бити, одлазити у оне школе, у којима се уче. Заједно могу ићи у школу рецимо у 8 с. пре подне, али ће се враћати како кад и како које према распореду часова. Тиме су ученице остављене саме себи, јер их не ће моћи надзорница интерната свагда у школу пратити и код школе их чекатп те с њима натраг у интернат се враћати. А колико је упутно и саветно ученице саме

пуштати но великом месту, то свак зна, који је имао нрилике да то својим очима види. Нпје потребно ово иитање потање распредати и разјашњавати, доста је ако рекнемо, да ће и наш Српски Девојачки Интернат у Загребу само тако и само тада моћи одговорити својој правој сврси, ако дочекамо, дај Боже пгго пре, да под свој кров смести и просветне своје заводе, њихове ученице, а своје жепске питомце. ћ. (Каква је администрација у Горвокарловачком владичанству.) Најновпји број „Србобрана" у свом ј чланку: „Треба ли нам будимско владичанство"! у којем се противи укидању броја наших епархија — из потпуно оправдиних разлога, који се онде читати могу — пише о адмннпстрацији у Горњокарловачком владичанству овако: „Већ и сама администрација захтева, да се број душа, одиосно оиштина у једној епархији скучи. Ко зна, како споро иде у нашим епархијама с администрацијом и експедицијом, тај се лшра чудом чудити, да се у Торњокарловачкој дијецези може добро адмипистрирати поред онако маленог и слабог званичног апарата. У једној, иа и најмањој жупанији има стотинама званичника, а у једној епархији од нреко 300.000 душа по 2—3 званнчника и 2—3 немоћна старца помоћника чине сав средишњи апарат." Није ли можда требало додати овоме и нознати факат, да највећи део главнијих послова пада на терет самом епископу, који га и савлађује. У Србији. (Велика Школа,) За декана Велике Школе изабран је професор те школе Милан Капетановић. У Русији. (ПроФесор Кључевски.) Професор Московског универзитета, а професор и на Московској Духовиој Академији, историчар, знаменпти и опћепознати у Гусији Еључевски славио је прошлих дана 30 годишњицу свога ученог рада и професоровања. С'гуденти Академије послали су му у Москву брзојавну честитку. Дошавши сутра дан на предавање усмено се захвалио на честитци, изразивши том приликом да је дубоко тронут искреношћу и простотом брзојавне честитке, а највише благодари, рече, „што је телеграм разгонио бојазан у души његовој, да њега као „старог професора", који је зар заостао — и ако се он старао да не заостане — за новим покољењем, коме су иужне нове иотребе, нови идеали, а не може бити идеали његове младости, нерадо слушају." Стари омиљени професор завршио је своју