Српски сион

Б р . 44

.СРПСКИ сион«.

€тр . 735.

сами од Бога научени, да се љуби-те ме^у собом и јер шо чипише са свом браИом ио целој Ма^едонији". (I. послан. Солом. гл. IV. 9 — 10.) Камо среће да се ове речи без сваког зазора применути могу и на данашње Хришћане и да сваки од нас ирожман таквим братољубљем дела у корист и на утеху свога ближњег, по оном „све да се збива у љубави" (II. посл. Кор. гл. XVI. 14.). Али на жалост данашње доба ни.је више доба оне искрене, пожртвовне и помоћи спремне љубави, што чуда ствара, него је то доба тесногруде и гра,мзиве себичности и саможивости, што у место добра — зла чини; јер већина људи у свему само своју корист гледа и тражи, а за корист и за срећу свога ближњег мало се стара и брине и као да се баш на данашње време односе пророчке речи св. аиосгола Павла, које је Тимотеју писао: „ ЗнаЈ да ј€е у жоследње дане насшаши времеиа шешка, јер Ле људи посташи саможиви, среброљубци, хвалише, ионосиши, хулници, пеиокорни родишељима, неблагодарни, нељубавни, непримирљиви, оиадачи, неуздржпици, бесни, недоброљубиви, издајници, нагли, надувени, који више маре за сласши, него за Бога, који имају обличје иобожносши, а силе су се њезине одрекли ." (гл. III. 1 — 5.) И кад све то знамо, онда се морамо зачудити : како се још могу многи данашњи Хришћани надати животу вечном а наиме оном, који |се добија једино иснуњавањем заповеди, која ; гласи: „ Љуби Госиода Бога својега свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом и свом мисли својом; и ближњега својега као самога себе " (Лука гл. X. 27.) и заповеди, коју је Опаситељ том истом јеванђеоском младићу напоменуо: „ ово чини и би&еш жив л (28.). Такво је надање, љубазни моји, посве узалудно и без смисла, јер ако језике човечје и апЏоске говорим — вели св. писмо — а љубави немам, онда сам звоно, које звони или ираиорац, који звечи. И ако имам пророшшво и знам све шајне и сва знања и ако имам сву веру, да и горе иремешшам, а љубави немам, нишша сам. И ако раздам све имање своје и ако иредам шело своје да сс сажеже а љубави немам, нишша ми не помаже и (I. посл. Кор. гл. ХШ. 1—3.).

Но не само да је таково надање узалудно и без смисла, него је оно управо вређање самога, Бога,, јер ево шта нам Он казује кроз уста св. апостола Јована: „ Који нема љубави, не иознаје Бога, јер Ђог је љубав и (I. иосл. Јов. гл. IV. 8.), за то ваљада и наглашује аиостол Павле овако говорећи: „Остаје вера, нада, љубав, ово шроје, али је љубав најве&а ме^у њима. и (I. посл. Кор. гл. XIII. 13.) Љубазни моји! Да сваки човек себе воли, љуби, о томе нема сумње, но да ли у овом смислу и тако, у ком смислу и како то Бог од нас захтева т. ј. „ да нам љубав пе буде лажпа и (Римљ. гл. ХП. 9.), то је већ питање, на које није тешко одговорити. И гле, баш овде се разилази мишл.ење света, од мишљења право-хришћанског, јер свет, узев рђаву полазну тачку, немоћан је, да се до појма трезвеног хришћанског братољубља уздигне. Он то схваћа од прилике овако: љубити себе толико чини, колико у себи уживати, чулима својиаа пријатне утиске ирибављати, угледне ноложаје и велика богатства стећи и уопште само своју корист и пробитачност и ничију другу — на уму имати; он држи, да је то самољубље, међутим вара се, јер то ништа друго није, него робовање самом себи; другим речима то је гордост, нискост, животињство. Себе љубити у хришћанском смислу значи, колико хтети учасником бити свега оног добра, што нам га милостиви Бог хоће да да; јер шта је управо љубав него чежња за добрим, племенитим, узвишеним, савршеним, божанственим и вечним а наиме познати Бога, њему и његовој вољи се предати срцем и душом, његове заповесги вршити за живота, у срећи и несрећи подједнако и у овом настојавати неуморно; у таковом смислу уживати сва блага и добра овога света, значи: љубити себе хришћански т. ј. онако како Бог заповеда. И сад, кад знамо каква треба да је љубав према самим себима, онда, нам неће бити тешко знати и како треба и свога ближњега да љубимо; ни више ни мање вели свето писмо него „као самога себе ," нрема. томе љубав према своме ближњем иде упоредо са љубављу према самоме себи; управо она је једна, света, нераздвојена и вечита, јер је порекла божјег, иошто је о њој аиостол писао: ,,да љубимо један другога, јер је љубав од Бога и сваки који има љубав од