Српски сион
В р . 45.
нридодаје захтев, да је односни кандидат имао потребну богословску снрему коју је набавио у богословским заводима. 7 Гледе самог рукополагања еиископа посто.ји правило, да епископа мора носвећивати сабор епископа, и то да их у случају крајње нужде буде тројица, а никада маље од дво.јице. Прво апостолско правило наређује: „Епископа нека постављају два или три епискоиа." Ово је било и остаје опште правило целе хришћанске Цркве, тако да се оно архијерејско рукоположење, које је обавио један епископ, не сматра за законито, те нема важности. 8 Основа овога нравила је у томе, што сви енископи имају једнаку благодат свештенства и једнака права духовне власти, те према томе један епискон не може рукоположити другога, раван равнога; рукоположење је дело више власти, и као таково оно припада сабору, који је виши степен епископске власти. Оем тога рукополагање епискона се обавља по пријемству апостолске власти и оно је само по себи продужење и саопштавање тога пријеметва, а како апостолску власт није искључиво насљедило једно лице, односно један епископ, који би у том случају имао особену пуномоћ да ју даје другима (као што то погрешно уче римски канонисти о папи), него је иста власт предана од аностола "свима православним епископима у опште, а предана им је не делито — сваком посебице већ укупно, њиховом зборном свештеноначалотву или сабору, то се и рукополагање епископа има обавити сабором епископским. 0 исгинитости ове тврдње, уверава нас и пракса аностолске Цркве, у којој се рукополагање епискона, па и самих апо' стола, вршило сабором апосгола, односно апостолских мужева (I. Тим, 4, 14. в.. Дјеј. ап. 13, 1—З). 9 7 Реглам. ч, 3. ст. 10 16. 26. 8 в. Чинђ поставлегпл архЈарАКскаго. 9 сС. С1ет. а1ех. Отсохиткиазту 6. — Соп84И. ар. 8, 36— Евсев. ист. 2, 1. (Наставиће се).
ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловамкој. (Епархијски Школ. Одбор Бачки) пмао је, као што јавља „Браник", у новом епископском двору у понедељак 5. (18.) новембра о. г. своју прву сед-
отр . 759.
пицу. под председништвом високопреосвештенога господина епископа Митрофана. Међу важнијим предметима спомињемо извештај заменика епарх. школског рефррента г. А. Јорговића о Вачким вероисповедним основним нар. школама за прошлу школску 1900 1901. годину, који је спремљен ва Школски Савет и који ће се, ради своје важности о прикуиљеним податцима за наш просветни живот, по закључку одбора, доставити у кратком изводу свим нашим јавним листовима, да га предаду јавности. — Потврђени су новоизабрани учитељи у Товаришеву и на Келебији у Суботици. Испитана учитељица, Десанка Ракићева. послата је но молбп за привремену учитељицу у Шандор. Остали су предмети мање важности. (ОсвеБеве нов обновљене св. цркве у Шимуновцима). Из ЈПимуноваца (Земунски протопрезвитерат) пишу нам ово: „На молбу наше црквене општине благоизволела је Његова Светост, наш љубљени патријарх Теоргије , изаслати архимавдркта високопречасног г. дра Георгија Летића , да обави чин освећења новообновљене наше св. цркве. Изасланика Његове Светости, сиипатичног и велеученог г. архимандрита др. Детића дочекали смо одушевљено и свечано, те је, уз аеистрнцпју многих околних свештеника и архићакона г. Августина Ђошњакови%а, обавио чин освећења у прошлу недељу, дана 4. (17.) новембра о. г., у ирисуству дупком пуне цркве вернога и својој св. вери православној оданога народа. После освећења служена је свечано св. литургија, а г. архимандрит др. Летић изговорио је красну проповед. Истога данајеусв. вери утврћеии и духовном радошћу раздрагани народ одушевљено испратио изасланика Његове Светости, дубоко захвалан своме љубљеном архппастиру и патријарху Георгију. Некаје хвала и г архимандриту дру Георгију ЛетиЛу на уложеном свесрдном труду и лепој његовој поуци, којом је испунио душу свију нас, и која — дао Бог — и заслуженим плодои уродила". (Избор) парохијског помоћпика у Беловару обављен је дана 5. (18.) новембра о. г. Од тројице компетената: јереја Петра Ђосанца , парох. помоћнпка у Граберју, јереја Михајла МедаковиКа, администратора парохије у Шегестину и јереја Јоваиа Седмарца , досадањег привр. парох. помоћника у Беловару, није ни један добио прописане две трећине гласова. (Промене у учитељству.) За учитеља у Товаригаеву изабран је Јован Хаџић, досадашњи учптељ у Куманп у Банату. Павле Богањаковпћ, изабранје за учитеља у Турији. Лазар Вукотић, изабранје за
„0Р11ШШ СЖОН. *