Српски сион

С тр 760 ггривр. учи'1еља у Турији. Б Стојановић, изабран је на општинској школи у В. Кикинди. Гђца Вида Зурковићева, постављева је поново за привреиену учптељиду у Вегечу. 8а учптеља у Ст. Стапару изабрап је свршени приправник Коста Стојачић. За учитеља у Тителу ностављен је Марко Трумић. За учитеља у СуботиЦи изабран је Петар Огњанов учитељ у Мокрину. У Сантову је изабран свршени при- . мравник Свет. Поповић. (Број учитељоких приправника и приправница у нашим орпским утатељоким школама.) У Сомборекој мугакој уппсано је свега 101 приправник (I. 42 ; II. 22, Ш. 19, IV. 18). Од 42 приправника у I. р. 24 је без довољне спреме. У женској учитељ. школн уписано је свега 145 приправница (I. 41, II. 36, III. 35, IV. 43); — У Пакрачкој уписано је 70 (16, 20, 24 и 10). — У Горњо-Карловачкој 85. Од тих је 22 приправнице римокатоличке вере. У Босни и Херцеговини. (Јзромонах г. Бладимир Бобери!,) српски православни привремени ирави вероучитељ државне гимназије у Сарајеву, пменован је дефинитивним чиповником босанско-херцеговачке земаљске уираве. (Рукоположење.) Суплент-професор Вогословије у Гељеву, нашим читаоцима познати сарадник „Српског Сиона" г. Сава ПетковиЛ, руконоложен је у Сарајеву дана 14. октобра о. т. за ђакона, а сутрадан за презвитера. У Русији. (Руоко дело о српским народним песмама.) У Петрограду је изашла из штампе повећа расправа о српским народним песмама под насловом „Сербеки народни епосЂ," од И. Гаљковског. Књига има опширан увод и преводе српских народних песама. 0 овом делу поднео је руској царској и императорској Академији Наука своју оцену П. А. Ровински и на основу те оцене дело је награђено похвалницом. (Награђено каижевно дело о Црној Гори.) У своје време јавили смо, да је у Петрограду изашло из штампе дело „Черногорија вјеја прошлом г в и настојашчемЂ," од познатог писца Павла®Аполоновића Ровинског. Како сада из Петрограда јављају, Ровинском је за ово дело одредила царско-императорска Академија Наука у Петрограду 1000 рубаља награде и то на предлог рецензента дела професора II. А. Лаврова. Разне белешке. (Сабор краљевина Хрватоке Славоније и Далмације) сазван је превишњим решењем за дан 15. (28.) новембра о. г. (Православно друштво у Румуиској.) Као што

К р . 4'5. ' ' '* ** . је поанато. има - већ неколико десетина година, како се развија дротународна и протуправославпа струја, и то под чваштИтвн' саме румунске владе. Покрај свега тага народ је остао ипак најчвршћи у својим националним и религијозним осећајима. А за^ово' се ,има^1хвалити многим патријотама, који основаше . 1885. гед. у Јасп „православно друштво" са сврхом: а.) да нревађа и шири но народу православне књиге, које су нарочито намењене за сеоско свештбнство, за децу, жене и прости народ, б.) да шаље младе људе, који се спремају за свештенство, у богословске заводе православних земаља и в.) да оснива заводе ради васпитањћ у духу православља младежп, а нарочито девојака. Плодотворни рад друштва изазвао је* сваковрсне наиадаје на себе од стране противника "православне самосвести народа румупскога, али ипак, помоћу својих енергпчних епископа, друштво Живо наиредује, и православна црква у Румунској нема се чега бојати.

Читуља. . | Јереј Милан Соларић, парох Војаковачки, премпнуо је дана 31. октобра о. г. у Војаковцу. Рођен је 1872. г. у В. Писаници. Шест гимназијских разреда свршио је на српској вел. гимназији у Срем. Карловцима, а Вогословију у Задру. Руконоложен је за ђакона 14, а за презвитера 16, октобра 1894. Као капелан служио је у Турчевићнољу до децембра 1894. и у Војаковцу до 1. јулија 1895. од којега дана потврђен је сгалним парохом Воја' ковачким. Покојник оставља за собом супругу п једно дијете. Сарањен је дана 2. новембра о. г. од братије Депавииске под началством 0. пгумана Ашвросија. Ј1ака му била црна земља и вечан спомен међу нама! | Младен Силашки учтитељ ооновне школе у цредграђу Црвенци. Учитељи п учитељице православних српских основиих школа Сомборских јављају тужну вест, да им се уважени и честити садруг Младен Силашки, учитељ основне школе у преграђу Црвенци, дана 7. (20.) повембра т. г. у 1 час по подне после кратког боловања у вечност преселио у 47. години, а 29. савесног учитеског рада. — Тело покрјииково сахрањено је 8. (21.) новембра о. г. на Св. Усњзнском гробљу у Сомбору. Лака му земља и вечан спомен! Чинимо пажљивима наше пошговане читаоце на прилог у данашњем броју „Српског Сиона" о „Зборнику, Типику и Рјечнику" шго га издаше Јо ван Живковић и Јован Живановић професори у Богословији. — (Опширнпје о тој књизи в. прилог.)

„СРПСКИ сион*.