Српски сион

„СШСКИ СИОНЛ Бр. 4 5

С тр . 750.

која би у случају болести могла заразити, и школску децу. Школа је примерно чи ста и богато снабдевена са потребним а и са сувишним училима, као да је какав средљи завод. Школско двориште је нространо и красно удешено за гимнастику и дечије школске игре. Учитељ ужива годишњу плату од 1200 ф. и 200 ф . у име станарине, када би у педостатку школске деце или губитком грчког националног карактера ова школа у Брашаву престала, пренело би се школско имање у смислу основних нисама, у Јанину (у Енир) или у тако место у Аустро-Угарској, где Грци живе, и требају школу. Цркв. опшшинска уирава састоји се из | скупштине, које је члан сваки урођени брашовски грк. Скупштина се тек по потреби нриликом избора свештеника, учитеља старатеља и поделе годишњих сталних милостиња састаје. Оргап ове скуцштине је општинско старатељство, које се састоји из три изабрана доживотна члана. Сада су старатељи: Јован Параскева, Константин Јоханидес и Емануил Михаловић. Сви управљају цркв.-општинским иметком и другим општинским стварима у смислу кр. рескрипта од г. 1796. — Старатељство има свога бележника и реФерента. т. зв. секретара, који је у једно и тутор и благајник општински. Ово место заузима сада Теодор Гаки, — стари члан ове онштине, са годишњом платом од 1200 Фор Он води канцеларију цркв. општине. Дужност му је сваког нрвог иснлаћивати чиновнике и милостиње, о томе књиге водити, одежде и друге утвари и драгоцености чувати и на употребу у цркву издавати, у седницама старатеља перо водити и у цркви свеће продавати Мађарско донисивање обавља општински одвјетник, а грчко већином учитељ, јер секретар пе зна добро ни један од та два језика. У богослужењу држао сам се тамошњих обичаја. служио сам свагда на новогрчком језику све, као: носведневно богослужење — јутрење (8 с.) и вечерње ( г / 2 4 с.); од носебних служби имао сам један парастос. Недељом и празником св. литургија се служи непосредно после јутрења; још у току јутрења се снреми свештеннк

за св. литургију и после славословл,а се одмах ночиње св. литургија. Литургија Златоустова се тамо служи мало скраћено; блажена и јектенија оглашене се изостављају. На литургији од трисвеге иесме Рандхартингерову службу поји кор који се састоји из 15—20 чланова Грка и иновераца; ове носледње плаћа коровођа наградом, коју од ошнтине годишње у износу од 750 Фор. добија. — Верни сарезмерно доста добро носећују св. литургију, а поред њих има свагда и приличан број Румуна, већином сиротиње, коју грчка општина потпомаже. Особито ови Румуни се на богослужењу побожпо владају. За време читања св. Јеванђеља и великог входа падну на колена и труде се, да се дотакну свештеникове одеће. У Функцији свештеника Грци без разлике јако поштују, које —- када треба —- целивањем руке изразе. То нонгговање хоће женски снол — такође без разлике узраста и положаја — свагда и на дому свом или у друштву, када се са свештеником својим иађе, да укаже. Но тим мање уважавају свештеника вап цркве мушки чланови, што показују тиме, да га не само из цркв.-онштинске управе сасвим искључују већ и из свога приватног друштва, у које га не позивају. После прве посете свештеникове следи друга онда, када се кроз неколико година напуштајући своје место прашта. И то је узрок, што скоро ни један не остаје дуже од 3 — 4 год., јер нема друштва, нема с киме да опћи због незнања овдашњих језика, а који би га разумели, ти га не траже. У тако незгодном положају живе и сви остали чиновници, које као праве али стране Грке ондашњи Грци са великим неповерењем гледају и предусретају. Нови свештеник — Никаидрос Бетинис, брат мамастира Ватопеда у Св. Гори, у колико сам га могао упознати за оних 10 дана, којих сам с њиме провео, изгледа ми да је ваљан, чинован, одушевљеп и образован свештеник; тим горе гласове сам чуо за бившим свештеником архимандритом Паисиосом Еветратиадесом, кога већ нисам тамо затекао. Огишао је без онроштаја и пије ни од онштине ни од своје поглавице затражио отиуст. Владао