Српски сион

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРДЕОСЛАБНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ Ж1РПОВДЧКЕ

ВЛАСНИК Њ. Светост Српски Патријарх Георгије

УРЕДНИК Протопрезвитер Јован ЈеремиЂ

У Ср. Карловцима у недељу 18. новембра 1901

Проповјед* о 100-годишњици цркве у Липовчанима. Говорио: Милан Ј. Соларић парох Војаковачки. Чусте ли, мила браћо, глас звона Параскевине дркве, чусте ли њихово мило таласање, таласање тијех Марчанских гласова, што ће данас и дуго још звонит' на оиијелу покојним св. сјевкама, што помријеше радећ' и војујућ' за крст часни светог православља. . . . Послушајте глас звона, она ће да ва,м причају причу прошлости, а ја ћу бити тумач тијех св. ријечи, а ви ме послушајте. Вјера нас је наша довела овамо. Звоно нас је позвало овамо, ми дођосмо овамо слиједећ гласу миле сво.је матере цркве. Ми добра дјеца још боље своје матере иослушасмо слатке њене гласе, те похрлисмо на њезине материнске груди, да нас овђе огладњеле нахрани хлебом од онога свјета, да нас ожедњеле напоји овђе чашом вјечног живота, да се уморни одморимо овђе од стаза и.богаза, иреко којих грешни иролазимо идућ иа овог вијека у онај горе блажени свијет. На добро дошли, мила браћо, благословен био пут и дола,зак * Донооимо ову проповед у спомен прогалих дана рано преминулом брату М. Ј. Содарићу. Ур.

ваш. Прострт је овђе стол љубави и једнакости, ходите наситите се и насладите се пира вјере. Мајци су мила сва дјеца њена без разлике доба и узраста. Мајци су мила сва дјеца њена и богата и сиромашна, боса и обута, гола и одјевена, малоумна и високоумна. Њима свима заједнички пружа хљеба утјехе своје, њима свима заједнички нружа чашу љубави своје, њима свима заједнички пружа своје св. даре, но чека и од нас уздарја. Свима нам мати црква пружа хлеба утјехе своје. Ако те снађе и туга и биједа, дођи мајци својој, цркви својој српској православној. У њој ћеш наћи написане св. ријечи: „Ходите сви овамо обремењени и печални, и ја ћу вас упокојити." Помолимо се у њој Господу Исусу Христу, који је кротак и смирен срцем; кротост, утјеха и смиреност уселиће се у нашу душу и бићемо душевно мирни. Очистимо у цркви и савјест своју, јер је чиста савјест најмекше узглавље. Очистити савјесг најбоље можемо у св. матери цркви, у којој ћемо бити ближе Богу него на ком другом мјесту. Угледајмо се, милабраћо, у том на наше ђедове, данас покојне гробове, којима ћемо данас окадити помен посмртном сузом и измирном узда-