Српски сион

О тр . 772.

„СРПСКИ СИОЈ! 6

*Јр. 46

бавку кљига и листова. Идеја је тако ироста и тако близу, да је без по муке можемо у живот практични унети. У Христу љубљена браћо и пријатељи народа! У сваког просвеЛеног народа боље је и у иогледу версжом и црквеном, и у погледу иривредном, него ли у нас. Сетимо се само побожних, снажних и напредних Руса, Немаца и Бура. Али сетимо се и тога да је највиша култура народа сахришћанством заједно постала и да су у опће границе културних земаља једне исте са границама хришћанства. Сетимо се да је вера сила, која свет унапређује и обиавља лице земљи, а врх свега усрећава људе, разорачке елементе држи у послушности, животињу у човеку у окови, најснажније побуде даје за добро и племенито деловање и најмоћније одвраћа и застрашава од злих дела и покварености. Но вера није само услов напретка на земљи, него и услов нашега живота загробног, у који морамо веровати, јер смо иначе највећи бедници од свих створова Божјих, — за који морамо се спремати и зидати, јер иначе по смрти можемо да се изненадимо и да се љуто покајемо, кад већ доцне буде. А зар Србину да није иотребна и од сада, као и до сада вера за напредак његов? Та она се показала као највећи добротвор нашег народа у свакој прилици, у данима радости као и жалости. Вера и црква зближиЛе нас и измирити са Вогом и сте~Ки нам благослова; са ближњима и сте&и нам давно жељену слогу; са собом самима и ше~Ки нам мир, задовољсшво и среЛу. Она Ле нас измирити са живошом шешким и са сшањем нашим. Она ~Ке оснажити породицу и шиме и све другишво наше. У иородици иак у детињству добија се у главном наравствени облик и ту се иолаже основ среће човечје. С тога она мора на религиозним начелима почивати, а родитељи, као главе њезине, морају бити дорасли свога задатка. А шша да кажемо за богослужење ? Та оно је уираво школа, која шреба да је иристуиачиа вернима, али не само по месту, него и ио садржају. Велики део од онога гишо се у цркви ради, чита и иоји, мора

жива црква разумеваши и осеЛаши, јер ипаче нема правога богослужења, а нема ни васпишне стране његове Свим силама морамо се иошрудишгл да народ наш уведемо у живо учесшвовање ботослужења, ше му тако овај велеважни васиишни фактор на корисш отворимо. Ако ша тежња осведочи иошребу да се све шо не да друкце извесши. него да се на богослужењу еван^еље, аиостол, иаримије и исалми морају сриски чишати — и шо Лемо морати за оиКе добро учинити .* Када се што боље од нарбда нашег прихвати и мало и велико појање црквено, када се пгго више схвати значај главнијих радња на богослужењу, смисао молитава што више разуме, када се верни упуте још и у то, шта да мисле и какве осећаје да буде при извесним радњама и молитвама, када се уведу у значај црквене године, празника, постова, обичаја црквених, недељних дана, у појединости живота светитеља и Божјих угодника — тада ће богослужење постати за њих одједаред школа, која ће их учити и оплемењавати * Потпуно омо на чнсто с тим шта се све „за оиће доСро" мора чинити , али држимо, да баш ради опћега добра није сходно ни спомињати ове потребе, која, осим неких љубитеља превођења свега црквеног на српски, и не постоји у народу, у цркви. По нашем савнању још не постоји ни тежња, која ту потребу треба да „оеведочи". Тежња, наиме, за ,ним учествовањем верних у богослужењу, које би хтело и тражило да разуме и схвати тајанствепоот и симболику целог богослужења, и тежња која би од тог разумевања градила услов, меру и квалитет учествовања у богослужењу. А тежња оног учествовања верних у богослужењу, које би хтрло и тражило, да разуме оно шго се у цркви чита из Св. Јеванђеља, Апостола, Паримија и Псалама, не би се подмирила српским читањем истих без нотребног тумачења. А да верни на српском јевику свом само чују шта учи и казује Св. Писмо, не ће никада бити потребно потезати деликатне реФорме, последице чијих ;1 покретања, а камо ли изведења, не можемо да предвидимо. Проповедник, катихета и пастир има доста прилике да саопшти евојој паствн садржину Св. Писма и на српском језику, и то не само да тиме задовољи неки Формади8ам, не еамо да га паства иује , него да јој га и протумачи, како би га и разумела и у срце могла сместити. Све то свештеник може, — а да се у цркву и црквена богослужења не уводи једна новотарија, за коју не само да немамо још ни потребан нревод Св. Иисма, него о последицама које смо тешко довољно и размишљали. Оволико морадосмо рећи, да не би ко год, било ћопа било ша1а Кс1е, пронео, да је орган нашег црквеног поглаваретва еиоравуман еа овде изложеним навором иоштованога г. 0. Г. Л. — Ур.