Српски сион

Б р . 46.

„ *ЈГ ислш 1ЛШД.

»ЈТ1». I О 1

XXIX. Учитељи се васпитају обично у специјалним учитељским школама, где им се по утврђеном програму предају разне, а спедијално педагошке науке. Но и школа и те науке не могу створити вешта учитеља, ако исти не нрође кроз лабораторијум фактичког рада у основној школи, где се постиже вештина учења не помоћу лекција из књига, него у опхођењу са живом децом, и то не са једним него са целом школом. За то и у средњим заводима моказују слаба успеха они учитељи, који нису иредавали у почетној школи, где се и прибавља вештина учења. Ако се учитељ навикао у школи учитељској само да добије знања, а никако да друге научи, то је школа мало добила у њему. (Свршиће се)

Преглед црквених уредаба о еветим тајнама. С руског превео и попунио: Ст. С. Илкић. (Наетавак.) б.) Избоу и рукоиолагање ирезвитера и ошалих свештенослужитеља Избор и рукоположење презвитера и оста лих свештенослужитеља, у свима црквеним областима, т. ј. епархијама, поверавају канони искључиво и независно епископима дотичних области. „Презвитера нека поставља један епископ, исто и ђакона и остале клирике" (апост. прав. 2). У прва је времена дозвољено било и народу да учествује у избору презвитера, али је то учествовање било више скучено од оног учествовања при избору епископа. Сабори су опште забранили, да народ сам бира свештенике (Лаод. 13). Свети Василије Велики овако нам описује стари ред избора и постављања свештенослужитеља: „Служитељи Цркве, по старом обичају, који се утврдио у Цркви Божјој, оримали су се само после најмарљивијега испитања; и најтачније се разабрало њихово владање, да нису опадачи, да нису нијанице, да нису склоњени кавгама, и да ли васпитају млафе своје, како би кадри били уирављати светињом без чега нико неће видети Госиода. И ово су иснитивали ирезвитери и ђакони (који с њима, живе), те би о томе извештавали хороепископе, који би чувши мњења поузданих сведока и пошто би о томе обзнанили епископа, тада би тек убрајали дотичнога

црквенослужитеља у свештенство" (прав. 89). Св. Василије наређујући поменутим правилом потчињепим му хороепископима, да чувају тај поредак о избору свештено и црквенослужитеља, говори даље: „А у будуће, испитивајте који су достојни и примајте их, али немојтв их у клир уводити, док нама не јавите, јер знајте, да ће постати опет световњак, који буде примљен на службу без нашега знања" (ЉМ.). Из наведенога еиди се каква су права имали хороепископи у старој Цркви, 1 у погледу постављања свештенослужитеља. Сабори ирвих векова допуштали су хороепископима, да, ио својој власти производе ипођаконе и друге црквенослужитеље (Анкир. 13. Антиох. 10). Но касније им је и то забрањено било чинити без пристанка епархијског архијереја (VII. вас. 14). Уз то црквена правила веома строго забрањују епископима: а.) да рукополажу клирике туђих епархија. или да, ту|ег клирика постављају на службе у својој епархији, и свако такво постављање ироглашују правила за ништавно (апост. 35. — I. вас. 16. — IV. вас. 20, Карт. 65. 91. 101. — Сардик. 15); б) да примају у општење оне који су под казном, или који су одлучени од надлежног епископа (аност. 19. — Антиох. 3. — Сардик. 13); в) да рукополажу клирике без тачног одређења за које их место рукополажу — јер је иначе такво рукоположење било ништавно и тако рукоположени није могао свештенодејствовати (IV. вас. 6); г) да за новац икога постављају ма на који степен црквене службе (што се иначе назива симочијом), а ако се усуде то учинити, како апостолска тако исто и саборска, те отачка правила наређују, да и онај који рукополаже као и онај који је рукоположен — подлежи свргнућу (апост. 29.—IV. вас. 2. — VI. вас. 22. Вас. Вел. 90. и т. д.). Међутим епискои није крив, ако по незнању рукоположи недостојног, али постављени на тај начин, има се лишити чина (Теоф. Алекс. 3. 5. — в. I. вас. 10). Приликом рукополагања, у дужност спада епископу, да, опомене оне које рукополаже на сва црквена правила и преписе, који се односе на будућу им службу, а уједно да им даде тачна упутства како да врше и чувају односна правила и односне прописе (Карт, 25). Начин и ток постављања на свештенослу1 Хореопископи били су у старој Цркви ееоски епископи. Данас им одговарају викарни епискоди.