Српски сион

О тр . 770.

,СРНСКИ

сион.

Вр. 46.

п Р е ђУЈ е родољубиво, домољубиво и уопће културно по примеру других просветних народа; у озбиљној намери потпомоћи, да се даде хране и задовољења потребама душе и срца верних, — да се тиме отму или осигурају од бескорисних разговора, забава и с тиме спојених трошкова, — да се спасу од примамљивих скупова назаренских, који привидно задовољавају срце и душу, али им ипак о глави раде, — да се искорене разне предрасуде верске и моралне, које служе на пропаст не само вечнога живота, него и овога на земљи, стварајући леност (велики број разних петака и заветних дана), — немар (учење о судбини) и болести (врачарије), те да се народ очува да, не ствара себи другу религију, неистиниту, неразумну и некорисну, поред оне, која се кроз векове као истинита, разумна и корисна доказала, — на даље, да се помогне родитељима у васпитном задатку њихову, који је трудан, али је од великог замашаја и пун одговорности; у нади изазвати, да се наш народ зближи без разлике сталежа, љубави и сау чешћа према ближњима црпе и друштвене врлине себи прибавља ; уз то датк прилике свештенству, учитељству и вођама нашега народа, да се крену, у одушевљењу расту и о просвећењу и препорођају нашем размишљају, а орним раденицима да крила своја снаже; у вери да заступам дело, које ће служити на славу Божју и наше спасење, подићи многе са земље, многе груди и срца раширити и силну љубав распалити за све добро и лепо; у љубави према Богу и ближњима, која треба да је све сваком, да је пуна саучешћа, снисходљива, некористољубива, озбиљна, чврста и васиитна: износим пред наше евештенство и учитељство предлог да по својим опћинама преко зимских месеци оснују вечерње састанке недељне и празничне ради међусобног поучавања. Задатак тих састанака био би тај, да иравославне једнога места без разлике

спола, сталежа и, узраста, поучавају: 1) у пајгладпијим верским и моралпим исшииама, 2) у разумевању црквеног богосљужења, 3) у малом и великом иојању и у оспавама иравила црквенога, 4) у родољубљу и домољубљу, 5) у иачниу васиитања деце, 6) у срџској ишорији, књижевносши и у другим корисним грапама науке и вештине, 7) у иривредним и друштвеним иишањима, као: у ичеларсгаву, виноградарству, воЛарству, вртарству, млекарсшву , о занатима, о раду ч уштеди, о грађанским јавнима и ириватнима иравима и дужностима, о земљорадничким, женским, заиатлијским млекарским „госиодарским" и др. задругама, о разним културним тековинама и иокретима и 8) у науци о чувању здравља. У прилог остварењу тога слободан сам неке главније напомене изнети. Ради остварења гореспоменутих 8 тачака програма вечерњих састанака могу се читати згодни радови, које имаде наша књижевност. Тако отприлике ово : Ас1 1—3. Катихизиси средњи и пространи, тумачења евангелија (арх. Фирмилијана), библијске повести, псалми и остало Свето Писмо по избору, проповеди одштампане и но листовима расејане, некоје радове митрополита Михајла (Хришћанске светиње на истоку, Света Гора Атонска, Житија и проповеди), архимандрита Фирмилијана, (издање Срп. Манастирске Штампарије), епископа Ружичића, затим животописи светитеља (Вукићевића Огледало хришћанске добродетељи, издања Арсе Пајевића у Н. Саду и др. београдска издања), Светле слике од Драгутина Илића, из књига за народ Матице Српске (књиге: 10. 15. 57. 91. 94.) један разговор са Назаренима од Вл. Димитријевића, Илића А: Духовна библиотека за народ; за тумачење пак богослужења Муравјева писма о служби Божјој и разне литургике (за тумачење значаја празничних дана и богослужења уопће препоручује се као руководство Деболвскш: Днш Богослужешл, Попечеше православно& церкви и др; затим радови Никољскога