Српски сион

С тр . 808

ОИОВ и .

Б?. 48.

свршеним ђацима садашње Тргов. Академије, а будуће Академије Трговине, који према сведочапству буду по способиости и владању најбољи. .Прва награда биће 200, друга 100, а трећа 50 .динара (доцније 300, 200 и 100 дииара), а 500 дин. одбор ће сваке године јавним начином давати као награду или на трговинско-књижевну или какву другу цељ у корист трговинске образоваиости. Одбор ће и о личностима и о предмету за награду најпре саслушати мишљење паставничког савета Трговачке Ака^ демије. Да се носле подизања зграде за Академију Трговине пола прихода троши на трговинску просвету, а пола да се каппталпше док не стигпе један милијун дииара, и отада да се троши све на трговпнско образовање; да одборнике могу само судови збацити." У Грчкој. (Ваоеленски Цариградски Патријарх — Атинском Митрополиту). Пре више недеља дошло је у Атипи до побуне против оиих, који су одобравали превод Св. Писма Новога Завета на повогрчки језик. Побуна је узимала озбиљан значај тако, да је и митрополит Атииски дао био оставку, министар председник пао итд. Св. Синод Атипски је осудио то превођење. Поводом овога догађаја упутио је Цариградски васељенски патријарх посланпцу високопреосв. Атинском митрополиту Прокоппју, у којој му је саопштио своје мишљење о томе преводу, ослањајући се на предања цркве. Та посланица у преводу „Царигр. Гласника" гласи: „Преосвећеии митрополите Атински и преседниче Св. Синода грчке цркве, г. Прокопије и осталп преосвећени чланови Синбда, братски у Господа Бога целивајући вашу љубазну и поштоваиу преосвећеност, иајљубазиије вас поздрављамо. Општење између свесветских сестара цркава о црквеним стварима, које се често дешавају и захтевају бригу и старање, а које је јасан символ и пеизбежни елеменат за одржавање не разрушивих веза у јединству Цркве, има иамеру и увек доприноси благу хришћанског народа. Стојећи чврсто на основу ове Вогом проповедане узајамне братске љубави, ми осећамо радост у срцу кад гледамо, како се свесвета грчка црква чврсто држи традиционалних одредаба и свештених предања, и како се с том божанском ревношћу брине у корист црквеног реда и верског назидања верних; болећиву, пак, жалост осећамо кад гледамо, како јој испуњавање свештеног дела ометају људи непозвани у

4 , л. црквеним пословима, и усуђују се предузимати и вршити дела — погледу вере неугодна и црквено нрекорзна и осу1)ена као штетна за верпе у верском и моралпом погледу. Овако је наша Св. Христова Велика Црква, а по сво.ј прилици^ и од стране свете и Св. Сппода братске цркве у Грчкој, оцењен превод Св. Еванђеља на пеукусном хидејском језику, објављен недавно у тамошњим листовима, и који не само да није удобан и нодесан за тумачење божанствеиих еванђеоских речи и смисла, него такав, да внше душу оштећава но што јој користи, и улева хладиоћу према вери, а равнодушност према верским стварима ономе који ће га читати, јер превод на таквом хндејском и необичном саставу п језику одузима лепоту и понпжава чебеску висину Вогом надахнутог текста у духу Хришћанства. С тога, дакле, унапред убеђени о умесном пеодобравању таквих изгредних и по Хришћанство штетних публикација, како са стране Вашег ГГреосвештенства тако и са стране нреосвећених чланова, чпнимо Вас саучесницима овога нашег мишљења као и мишљења нашег Сииода, а у исто време и саучесннцима нашег убеђења, да ће Св. Синод у Грчкој на време чинећи употребу својих привилегија и права, која му даје црквепи томос и местни закони, на осиову којих ужива право да бдц над садржајем књига за употребу омладине и клира, биле оне паштампане у унутрашњости или споља донесене, приступити мерама, које нађе за сходно употребити у забрани таквих списа, чије распростирање не само по епархијама Богом утврђепог краљевства, већ и вап истог где, се наш језик говори, повлачп собом општу штету, изазивље, дакле, н оншту потребу искорењавања корова с Божије њиве. На крају, благонадајући се у потнуну сагласност Вашу у овом братском саопштавању нашег мишљења, целивамо Ваше Преосвећенство н чланове око Вас са срдачним и светим пољупцем. Вашег љубазног пам ТЈреосвештенства љубазни во Христа брат и одани. •}• Цариградски Јоаким." Разне белешне. (Др. Гавра Манојловиб), гимназијски професор и доцент на универзитету Загребачком именован је превишњим решењем за изванредног професора опште историје на истом универзигету. („Балканока царица" на мабарском језику.) Г. Љубен Грујић, чиновник у Митровици, превео је у стиховима на мађарскп језик „Балканску царицу", чувену драму кнеза песника Николе I. Према