Српски сион

„ериеки сион.*

В р . 49.

за обстанак свој Србин је храбар јунак био, и то му је много помогло, али врлину ту оплеменило је и усакршило је свето православл>е. У православљу научио је Србин право и истинито веровати, поштено и побожно живети, па онда љубити, поштовати и чувати аманете дедова својих. Тужна и претужна је, али пуна дике и поноса нашега ова српска песма: „Па и онда, кад је ислам, Вез шилости и без мере, Потражио да се Срби Изодричу своје вере; Па и онда, када свуда Настадоше тузкни дани; Кад се јека српских звона И молитва свуд забрани Ко нам беше у планини Тајни бранич старе славе? Света вера, сриска вера, Тековина светог Саве! (Претеча.) Ето, Србине мој, сада видиш каква је непобедива сила и неисцрпива снага одржала живот твој у данима тешког искушења и петвековне несреће. Та иста сила и снага св. православља може и данас да нас спасе и сачува од сваког насртаја наших душмана, који, било јавно, било тајно, хоће да ископају гроб, у који би сахранили све што нам је најмилије и најсветије. За то. Србине мој, буди обазрив и будно стој на страни. Што више осетиш насртаја непријатељских тим .већма пригрли своје и приљуби се спаситељу твоме светом православљу. Вера твоја прадедовска, вера православна, кадра је да те учини и силним и моћним. По вери ће својој Србин бити и узорит и племенит, дичан и поштен, јуначан и одважан, једном речи : вера ће га његова подићи и усавршити. Она иста кздржљивост и истрајност, која је дедове наше у вери крепила и одржала, треба да крепи и подржава данас и нас, децу њихову. Ћ Срб је Хрисшов, радује се смрти", Србин „ главу даје образа пе даје" , то је једини бедем са којег се брани истина и светиња православља нашега. Тај аманет оставише нам дедови наши под претњом тешка проклетства ако преневеримо, а то смо исто дужни и ми у нашљедство оставити и предати потомству нашему.

■ч Тако је то, Србине мој, од давнине било, па тако и данас бива. Веруј, дакле, веру православну, љуби народну нам цркву Светосавску, за њу живн, за њу и умри, -- веруј: „И ха нам је вера спасавала оде Од многе пропасти; Та ће иста вера — о хвала ти, Саво! И у&уке спасти." (Змај Ј. ЈовановиИ.) II. Унија, њезине жеље и тежње. ј,Чувајте и своја и своје браће срца, јер ће вам стављати ваике." (Свети Методије.) Најмвлије чедо римске цркве зоке се унија или мисао о сједињењу пракослакне источне цркве са западном или римском црквом. Иоунијашити се, дакле, значи исто што и иргшити римску веру. Повесница црквена сведочи, да се је у давној прогнлости западна или римска црква одцепила од источне или православне цркве. Од тога кремена живе обе оделито, свака својим животом. Правослакна цркка одржала је старину скоју, дочим су у римској цркви уведене неке новости, и тиме разликује се сада у многоме једна од друге. Поред свега тога, Србине мој, како чујеш и знаит, хоће ипак римска црква неко сједињење и нуди пранослакл>у скоју добџо смжиљепу ушју. Хајде, дакле, да укратко разгледамо ту милошту римске мајке! Шта хоће, шта жели и за чиме тежи она ? „Протганда " или „ збор за ширење вере и стоји у закисности од самога папе, а средиште му је у Риму. Задаћа је тога збора, да шири веровање римске цркве по свему свету и код свих народа који нисулатинске вере. Па шта се хоће тиме? Тиме се хо%,е исд иго иаие римскога, као самодршца, Једног видљивог, неограничепог и неиогрешивог главара, ставиши сви хриш{'мпски и иехришЛаиски народи. Ово се очито противи установи Христа Спаситеља о цркви Шеговој, по којој је установи глава Христове цркве сам Христос Бог (Ефес. 5. 23.), који њом управља преко апостола и њихових прејемника Та зар