Српски сион

Б р . 50.

чима, „без сваке сумње нису дати само ради неке успомене, да буду жртва снова на хартији, већ се иретпоставља, да ће и примљени бити у животу". Испуњавање пак тих јеванђелских савета, или, као што писац вели, појава појединаца (калуђера), који су се заветовали да ће испуњавати те завете, служи целом хришћанском друштву као најбоље јемство неирекидног морално-религиозног напретка. Испуњавање ма којега од ова три јеванђелска савета иисац ставља изнад испуњење само јеванђелских заповеди. Према томе, институцију монаштва са тежњом за испуњењем сва три ова савета високо уздиже над нивоом моралне висине, до које се могу уздићи Хришћани са испуњењем само јеванђелских заповеди. Поглавито безженство приказује, као особиту врлину и „дар Божји". И ако калуђерство, које је безженство истакло као свој принцип, ни уколико нема намеру да руши (!) брак, оно у безженству налази вшпе гаранције и могућности за савршенији морални живот. Свему томе наиротив у расправи г. Душана Јакшића се излаже, да нису нити одречење од имања, нити одречење своје воље, иити безбрачност (безженство) — јеванђелски савети. Напротив, да се је хришћанска црква борила против учења о јеванђелским саветима, но којем учењу да иснуњавање тих савета чини човека морално савршенијим од онога, који испуњује само јеванђелске зановеди, да се је борила као против „лажног схватања хришћанског моралног учења." „Тврдња, вели г. Д. Ј., да је Христос потиуно одречење од имања сматрао вишим моралним савршенством, нротивурјечило би Његовом учењу, јер је Христос обећао царство небесно онима, који су гладна наранили, жедна напојили, страна у дом увели, нага одјели, болесника и сужња посјетили (Мат. 25. 34 — 37.) — а то све немогуће је учинити неимајући ништа. Да одречење од имања није савет и да се у њему не састоји више морално еавршенство, види се и из тога, што је и сам Христос одречење од имања сматрао само за средство јер је иослије. ријечи: „продаждк им^кни ткое и даждк ни= ||1У/ИХ," додао : и грддикх сл*кдх/шне!" А ми би још а<1 оси1о8 додали: види се и по томе што н. пр. цела. ннституција нашег калуђерства раснолаже са имањима, сигурно ради достизавања оне своје идеалне сврхе, којој би имало

тежити испуњавањем дела милости и телесне и душевне. Расправљајући о другом, по учењу римокатоличке цркве јеванђелском савету, безбрачности, г- Д. Ј. доказује, да „из ријечи св. апостола (Мат. 19.10) изгледа, као да су они скорије брак него ли безбрачност сматрали нодвигом. Шта више, вели, овети су Оци држали, да је у браку теже живјети морално, него ли у безбрачности". И одречење своје воље сматра г. Д. Ј. да је по учењу римокатоличких богослова јеванђелски савет, те вели: „Под одречењем своје воље, мора се разумјети тај ®акт, да је човек дужан одрећи се од њих (маниФестација) нројава воље, јер одрећи се од своје воље исто јетако немогуће, као што се је немогуће одрећи од свог ја — од своје природе. Најпосле није ни потребно, а није ни морално одрећи се своје воље, кад се она слаже с вољом и законом Божјим. Из тога слиједи, да је дужност сваког правог Хришћанина, да се одрече своје воље у реченом и једино могућем моралном смислу, т. ј., кад његова воља не стоји у хармонији са захтијевима воље Божје". Из свега свога разлагања изводи г. Д. Ј. као закључак : „да Христов морални закон не орави разлике између такозваних јеванђелских савјета и заповједи, нити приписује више морално савршепство онима, који испуњују такозване јеванђеоске савјете. Кад дакле у моралном учењу Христовом иема јеванђелских савјета то се ио себи разумије, да се ни монаштво не базира на тијем, тобоже, јеванђелским савјетима, нитијеу њему њеко више морално савршенство." Оцену овога разлагања остављамо позванијима од себе; ми смо га само нриказали. У доброј намери, казаћемо само још, да би у интересу ствари и ове, а и сваке друге, било, кад би иисци цитате са страних језика у српском преводу наводили, а но оригиналу их, ради контроле ако баш хоће, у примедбама износили. Тиме наука не би ништа изгубила него добила, јер би њене истине биле приступачније ширем кругу, а то је, сигурно, жеља и оних, који у име науке и за науку раде. Препоручујемо расправу проФесора г. Душана Јакшића нашим читаоцима, а њему желимо, да на иољу науке буде увек добре воље.

Недавно је знаменити Француски слависта, проФесор славенских језика и књижевности у Со-