Српски сион

€тр . 835

навику црешле, но које се у овом св. месту ни споменути не могу. — Исовање у опште, а нарочито светих ствари и предмета, веома је гадан норок и грех, који није достојан човека а нарочито хришћанина. Оно је знак душевне иокварености, и у колико је који народ суровији и развратнији, у толико се више чују у њему разпе псовке и срамне речи; на против код образованог и питомог народа не чује се ни једно ни друго. И у нашем српском народу није се могла чути у старије време нсовка, а не може се чути ни данас онде, где наш народ живи сам на себе, неиомешаи са туђим народима, од којих смо нримили овај богомрски норок, који нам срамоти паше лепо име српско и закон православни. Св. ап. Јаков у својој послапици хришћанима говори: „Језиком благотљамо Бога, а њим кунемо људе, који су створеии ио обличју божијем. Из једпих усши излази благослов и клешва. Не ваља љубазна браЛо, да ово тако бива (Јак. 3. 9. 10.) Да, не ваља да тако бива ни међу нама нама, љуб. хришћани! јер где се чује безбогкна псовка и клетва, онде је изчезао страх Божији, а где нема страха Божија, ту се могу догодити и заиста догађају свакојако зла и безакона дела, као оно ,,у Инђији у земљи ироклетој," па с тога се могу на жалост и код нас, у нашем народу, така дела сваким даном чути и видити, дела, која проистичу, из злобе и зависти, из себичности и освете. Да мпого не ре|ам, јер би ми на то недостало времена, навешћу само оволико: Хришћанин хришћаиина гледи данас у свакој ирилици да оштети и да му нанакости, рођена браћа међу собом се често за ништа заваде и покрве, шта више, бива да и сама деца на родитеље своје руку дижу. Жалосно, ал истинито! Из свега овог, што је до сад речено, јасно је, да ми не славимо име Божије ни мислима, ни речима, ни делима иашим као што иравим хришћанима приличи, ал' је уједно јасно и то, да ми оваким животом нашим удаљавамо од себе милост божију и спремамо себи проиаст и времену и вечну. Но ваља знати, драга браћо, да без

милости божије не можемо онстати ни једног часа на земљи, без његове благодати не можемо ни овога света срећни, ни онога спасени бити; па с тога ваља да се свагда поучавамо у закону божијем, који ће нас научити, да нигда не номислимо нити пожелимо што је нечисто и грешно, да нигда пе изустимо што је срамно и саблажњиво, нити да учинимо што је неправедно и пепоштено, већ да цео живот свој тако удесимо, да нам и мисли и жеље наше буду свагда чисте и безазлене, и речи наше пристојне и благообразне, и дела наша Богу угодпа и људима корисна. А у свему томе, ви старкји и разборитији хришћани, ваља да дајете добар пример и углед млађем нараштају нашем, — у свему, велим, што је добро и похвално, што је право и поштено, и што један народ у сваком погледу честитим и ваљаним учинити може. (Јамо ћемо тако моћи име Божије достојно славити и поштовати, имајући свагда на уму оиу духовну песму, с којом сваку божију службу завршујемо: „Е8ди има господш клагослокено отх ншгк и до к^кка." Амин. У Земуну у св. николајевској цркви о храмовној слави 1895. Ј. Букадиновић протопрозвитер.

Књижевне оцене и прикази. Учеве о јеван^елским оавјетима и заповједима и устансвама монаштва. (Ге „СопзПпз Еуап§еН013";. Написао Душан ЈакшиЛ проФесор у богословији. Сремски Карловди. Српска Манастирска Штампарија. 1901. Стр. 16. цена 30 филира или 40 пара дин. Да напише ову расправу, дао је писцу иовода, као што и сам вели, чланак у III свесци овогодишњег „Весника Срнске Цркве" под називом: Калуђерство и његово социЈално значење. Писац тога чланка, наиме, приказујући калуђерство као особити начин живота, основан на испуњавању завета, који се полажу приликом ступања у овај ред, излаже, да се тај завет оснива на три јеванђелска савета, на добровоЈБном одрицању јшчног ирава сопствености (сиромаштво), безженству и на одрицању слободне воЈве (послушности). Ови савети, по његовим ре-