Српски сион

О тр . 838.

дл-поки

сион.«

Бр. 50.

Саборски Одбор, као застуиника овостраног народа српског и руковашеља с.ржконародно-црквених фондова и фундација, да благоизволи здање тога семинара у име народа сриеког са оним усрдијем иримити и у руковање своје узеши, са каквим га ја народу сриском поклањам. У Карловцима 13. {26.) децембра 1901. Георгије БранковиФ, с. р. иатријарг. Присутни чланови Саборског Одбора примили су овај саопштај са одушевљеним усклицима „живео !", а затим је устао преосв. г. епископ Пакрачки Мирон , те се топлим речима захвалио ЕБег. Светости на великодушном уздарју, којим је подмирена једна од првих потреба цркве и испуњена давнашња жеља српскога народа. Уједно је решено, да се ова изјава добоке благодарности уведе у записник. После свршене седнице отишли су сви чланови Саборског Одбора, заједно са ЕБеговом Светости, у семинар, да разгледају цело здање и исто приме на лицу места. У семинару дочекао је ЕБегову Светост и чланове Саборског Одбораг.архитбкта Владимир Николић, те је тамо приликом разгледања свих локалитета давао обавештаја. Величанствена зграда ова, колико се угледно приказује с поља, толико још више задивљује својим унутарњим разређењем, и чланови одбора нису се могли доста нагледати и нахвалити ових лепих, видних просторија, у којима ће се одсада васпитати наша богословека омладина. Нарочито је упала у очи велика дворана и онај дуг и широк ходник за шетњу и учење при хр^авом времену. Простране, високе, зрачне, здраве собе, дворане за предавање, станови и т. д , све то сведочи, са каквом је очинском бригом постарала се Нзегова Светост, да се однегује телом и духом јак нараштај, коме ће се поверавати будућност српске цркве и народа српског. Чланови Саборског Одбора оставили су семинар и вратили се оиет на седницу са пуним срцем, задовољством и жељом, да свемогући Бог још дуго одржи у животу патријарха Георгија, великог Јерарха српске цркве и добротвора свога народа.

На продуженој седници установљени су прорачуни за 1902. г. Међу важнијим закључцима споменућемо, да је Саборски Одбор усвојио ' уређење плата управитеља и професора Новосадске гимназије онако, како је то закључено на последњој седници Новоеадског гимназијског Патроната Овим је коначно решена једна ствар, која се годинама расправљала. Даље је одре^ена годишња нрипомоћ Вишим Девојачким школама у Новом Саду и Папчевуј. На уток више њих чланова епархијских власти Вршачке епархнје решено је, да остају и на даље стари чланови епархијских органа, а записник последње скупштине епархијске има се поднети Саборском Одбору а не сме се ниједан закључак извршити, док Саборски Одбор записник не разгледи и сходно решење не донесе. („Богословски Гласник"). Тако ће се звати „научно-књизкевни богословски лист", који ће отпочети излазиги у половиди јануара 1902., са програмом који је обележеп у позпву на претплату, који доносимо на другом месту. Лист ће уређивати професор Богословије протосинђел г. Иларион Зеремски, уз уређивачки одбор. И наше је мишљење било, већ годинама, да професори Богословије иаше треба да издају строго књижевно-богословски лист. Потреба његова је изваи сумње, и зато га поздрављамо са: добро нам дошао. Желимо му дуга века, а програму његову остварења. Препоручујемо „Богословски Гласник" свакоме свештенику. (Избор пароха.) Дана 10. (23.) дедембра о. т. изабран је за пароха у Селу Крушедолу досадањи администратор тамошње парохпје јереј Григорије ЈовиЛ. У Србији. (Квижевна награда.) Друштво за опште осигуравање „Србија" предало је Српској Краљ. Академији 4000 динара у сребру у ту сврху, да се тај иовац изда као награда ономе писцу, који буде израдио најбоље дело о животу и владавини покојног краља Милана. Срнска Краљ. Академија нозива све оне књижевнике, који желе добити ову награду, да своје рукописе пошљу председништву Академије најдаље до 15. јуна 1906. г., како би се на дан 10. августа 1906. г. могло објавити, коже је награда досуђена.